Ovaj praznik je posvećen četvoro hrišćanskih svetiteljki, koje su mučenički postradale u 2. veku, a njihove vrline –vera, nada i ljubav predstavljaju temelj na kojem se oslanja čitavo hrišćanstvo, ali i zapadna kulturna baština.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svete mučenice Veru, Nadu, Ljubav i njihovu majku Sofiju.
Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav, zajedno sa svojom majkom Sofijom, ostale su simbol prave vere, nade i ljubavi, vrednosti koje svaki hrišćanin treba da gaji. Vera, Nada i Ljubav su postale najuzvišeniji simboli hrišćanskog života, a današnji praznik podseća verne na značaj ovih vrlina. Na ovaj dan, hrišćani se podsećaju na važnost ljubavi prema Bogu i bližnjem, kao i na to koliko je važno da se uzdrže od negativnih misli i dela. Ljubav, kao najuzvišeniji odnos prema Bogu i ljudima, ima posebno značenje u ovom prazniku.
- Praznik Svete Vere, Nade i Ljubavi, ili kako se zove na crkvenoslovenskom jeziku Vera, Nadežda i Ljublji, na grčkom Pistis, Elpis i Agape, i na latinici Fides, Spes i Caritas, zapravo nije “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, ali je duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj praznik je posvećen trima hrišćanskim vrlinama koje su prepoznate u Prvoj poslanici svetog Pavla Korinćanima.
Sofija, što na grčkom znači Mudrost, bila je udovica koja je u Rimu sama podizala svoje tri ćerke: Veru, Nadu i Ljubav. Iako su bile još veoma mlade – Vera je imala 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina – njihov verni i hrabar duh je ostao nepopustljiv. Kada su počela hrišćanska progonstva u vreme cara Hadrijana, Sofija i njene ćerke su uhapšene i izvedene pred cara. Car Hadrijan naredio je da se devojčice muče jer su odbile da se odreknu svoje vere i prinesu žrtvu boginji Artemidi. Iako su bile još u detinjstvu, devojčice su mučene do smrti. Svaka od njih je umirala postepeno, trpeći strašne patnje, ali nisu odustale od svoje vere.
Kada su njihova tela bila predana majci, Sofija ih je sahranila van grada, a nakon tri dana provedenih u molitvi na njihovim grobovima, umrla je i ona. Ovaj tragični događaj desio se 137. godine. Iako su Sofija i njene ćerke bile mučene i ubijene, njihov primer hrabrosti i postojanosti u veri živio je kroz vekove.
- Na ovaj praznik, običaji i verovanja imaju poseban značaj. Pravoslavni hrišćani veruju da je ovaj dan prilika da se uzdrže od zlih misli i da se posvete ljubavi prema bližnjemu. U mnogim pravoslavnim zajednicama, današnji praznik je posvećen majkama i ćerkama. Stari običaj nalaže da svaka majka na ovaj dan kupi sitni poklon svojoj ćerki i, još važnije, da s njom provede što više vremena, pokazujući joj svoju ljubav i pažnju. Ovaj gest ljubavi je najvredniji poklon koji majka može dati svojoj ćerki.
U srpskoj tradiciji, ovaj praznik takođe ima poseban značaj jer podseća na bliskost između majki i ćerki, kao i na to koliko je važno negovati međusobnu ljubav i poštovanje unutar porodice. Običaj darivanja i zajedničkog vremena koje majke provode sa svojim ćerkama na ovaj dan dodatno naglašava snagu i važnost ljubavi koja mora biti utemeljena na hrišćanskim vrednostima.
Sveta Sofija i njene ćerke vera, nada i ljubav, postale su simbol vere koja se ne predaje ni u najtežim trenucima. Ovaj praznik nije samo dan sećanja na mučeništvo i hrabrost ovih svetiteljki, već i dan koji nas podseća na neprolaznu vrednost ljubavi, nade i vere u svakom aspektu života
