U današnjem članku vam pišemo na temu čoveka koji je, iako rođen među onima koji nisu poznavali veru, postao simbol istrajnosti i duhovne snage. On je primer kako jak karakter i čista namera mogu promeniti sudbinu. Ova priča nas vraća u drevna vremena, ali njena poruka ostaje potpuno živa i aktuelna.
Prepodobni Ilarion Veliki rođen je u blizini Gaze, u današnjoj Palestini, u porodici koja nije verovala u Boga. Ipak, njegova radoznalost i otvorenost prema svetu odveli su ga daleko od rodnog doma – u Aleksandriju, tada najveći centar svetskog znanja i kulture. Tamo je, zahvaljujući svom darovitom umu, stekao i svetsku učenost i duboku duhovnu mudrost. Upravo tu je spoznao Hristovo učenje, koje će u potpunosti preobraziti njegov život.
Nakon što se krstio i prihvatio veru, Ilarion je doneo odluku koja će ga uvesti u istoriju – poželeo je da se u potpunosti posveti Bogu. U potrazi za istinskim duhovnim znanjem i smirenjem odlazi u pustinju da se upozna sa svetim Antonijem, velikim učiteljem monaškog života. Tamo, u tišini i osami, učio je o snazi molitve, postu i potpunom predanju.
Po povratku u svoje krajeve, Ilarion se nastanio u pustinji blizu Gaze. Iako izolovan, nije bio sam. Proširio se glas o čoveku koji se povukao iz sveta da bi mu se približio na dublji način. Ljubitelji duhovnosti počeli su da se okupljaju oko njega, tražeći mudrost i mir koje je nosio u sebi. Ilarion je postao za Palestinu ono što je sveti Antonije bio za Egipat – uzor, učitelj i čudotvorac.
Njegov život nije bio lak. Demoni su ga iskušavali, pokušavali da ga zastraše raznim priviđenjima i strahovima. Ipak, svaki put je molitvom i znakom krsta uspevao da pobedi sve napade. Ilarion je verovao da su iskušenja prilika da se duša očisti i ojača. Njegova duhovna snaga bila je toliko velika da su ga poštovali ne samo hrišćani, već i oni koji nisu delili njegovu veru.
Iako cenjen i voljen, Ilarion je duboko u sebi nosio skromnost. Bežao je od suvišne slave, plašeći se da pohvale ne ugroze njegovu vezu s Bogom. Govorio je kroz suze: “Teško meni, primih na zemlji platu svoju!” I tako je menjao mesto boravka, tražeći mir i tišinu – bio je u Egiptu, Siciliji, Dalmaciji, a poslednje godine proveo je na Kipru, gde je i preminuo u 80. godini života.
- Njegove mošti prenete su u Palestinu, u manastir koji je osnovao njegov učenik Isihije. Do danas se veruje da Prepodobni Ilarion pomaže svakome ko želi da prevaziđe iskušenja i pronađe unutrašnju snagu. On je primer da vera ne mora biti nasledna – može biti izbor koji menja sve, čak i kada potičemo iz sredine bez duhovnih temelja.
Danas, kada nas sa svih strana okružuju površni izazovi i lažna privlačnost, potrebno je oslušnuti njegovu poruku. Sveti Ilarion je dokazao da čovek može izdržati sva iskušenja demona – u svom vremenu, to su bili unutrašnji strahovi i sumnje, a danas su to stres, brz život i spoljašnji pritisci. Zato nije važno odakle dolazimo, već kuda idemo i čime ispunjavamo svoje srce.
Njegov život podseća da je moguće pobediti slabosti, pa i onda kada se čini da nemamo podršku. Snaga je u molitvi, tišini i veri u dobro. Ako danas stanete, makar na trenutak, i zapitate se gde ste na svom putu, možda ćete u sebi pronaći deo te snage koja je pokretala i svetog Ilariona.
Neka vas njegova priča inspiriše da ne odustanete od svojih borbi. Ilarion Veliki vas podseća – pobeda nije odsustvo iskušenja, već hrabrost da ih nadvladamo
