Pravoslavni vernici u Srbiji oduvek su sa posebnom pažnjom i pobožnošću poštovali svetitelje koji su ostavili dubok trag u njihovoj veri i predanju. Među njima posebno mesto zauzimaju sveti Zosim i Jakov Tumanski.
U narodu se prenose brojna svedočanstva o čudesnim isceljenjima i pomoći koju vernici dobijaju kada se obrate ovim prepodobnicima. Zbog toga se i danas mnogi sabiraju u molitvi, izgovarajući reči koje su vekovima negovane i prenošene sa generacije na generaciju.
- U ličnostima Zosima i Jakova vernici vide primere nepokolebljive vere, čvrstine u iskušenjima i odricanja od prolaznih vrednosti ovoga sveta. Oni su svojim životima posvedočili istinsku predanost Hristu, pokazavši da se istinsko bogatstvo ne nalazi u materijalnom, već u duhovnom nasleđu. Napustivši sve što je prolazno, stekli su večna dobra i postali dostojni da budu prijatelji Gospodnji i saborci svetih u Carstvu nebeskom. Njihovo ime i dela ostala su zapisana u srcima vernog naroda, a njihovo zastupništvo se i danas oseća kroz molitve koje se njima upućuju.
Prva molitva, upućena ovim svetiteljima, podseća vernike da su oni svojim primerom pokazali put ka Carstvu Božijem. Bogomislije, to jest duboko razmišljanje i neprestana molitva, osveštali su njihova srca i učvrstila njihovu veru. Izabrali su da pretrpe sve teškoće života zarad večnog dobra, i time su pokazali da se prava sloboda nalazi u predavanju Bogu. Vernici, obraćajući se njima, mole da i oni budu upisani među one koji će u dan večnog suda zadobiti milost i spasenje. Molitva nas uči da i tokom našeg zemaljskog života treba da svedočimo veru, ispovedamo istinitog Boga i živimo u skladu s Njegovim zapovestima.
Posebno se naglašava da život čoveka nije samo trenutak ovde na zemlji, već put koji vodi ka večnosti. Sveti Zosim i Jakov podsećaju nas da se put ka Bogu gradi svakodnevnim delima, strpljenjem i čistotom srca. Oni su uzor kako hrišćanin treba da se odnosi prema bližnjem, kako da pobedi iskušenja i kako da ne izgubi nadu ni u najtežim trenucima. Zato se i u prvoj molitvi ističe potreba da nas svojim primerom nauče kako da ispravno služimo Bogu i kako da Ga slavimo u svetoj Trojici – Ocu, Sinu i Svetome Duhu.
Druga molitva, takođe posvećena ovim čudotvorcima, još više naglašava njihovu ulogu kao utešitelja i zagovornika pred Bogom. Vernici se u njoj obraćaju sa dubokim poverenjem da će oni, koji su već zadobili smelost i slobodu pred Gospodom, posredovati za sve koji ih prizivaju. Molba je da niko ko se njima obrati ne ostane bez utehe, bez obzira na muke, bolesti ili nevolje koje nosi. Hristovi sluge, kako se u molitvi vernici nazivaju, sa tugom, ali i nadom dolaze k njima, verujući da će njihova molitvena snaga doneti olakšanje i duhovnu snagu.
- U molitvi se dalje traži da se ljudima daruje uteha i mir, kako bi kroz iskušenja došli do poznanja istine i postali deo Božijeg izabranog naroda. Upozorava se da je život u Crkvi i učestvovanje u svetim tajnama najčvršći put ka spasenju. Kroz taj put vernici se pripremaju za večna dobra i radost gledanja lica Božijeg. I ovde se jasno naglašava da se već tokom zemaljskog života treba slaviti Boga u Trojici, jer se tako duša osposobljava za večnu radost u Carstvu nebeskom.
Ove dve molitve, koje se često upućuju na dan posvećen ovim svetiteljima, ne predstavljaju samo reči, već i svedočanstvo duboke vere i poverenja koje vernici imaju u zastupništvo svetitelja. Molitve nisu samo čin ponavljanja izgovorenih rečenica, već duboki razgovor sa Bogom i Njegovim ugodnicima. One podsećaju da čovek nije sam na svom putu, već da ima moćne zagovornike koji su mu blizu u nevoljama i stradanjima.
Zbog brojnih priča iz manastira Tumane, gde se vekovima čuvaju uspomene na ova dva svetitelja, ove molitve dobijaju još veću snagu. Vernici koji su tamo dolazili često su ostavljali svedočanstva o isceljenjima, smirenju i novoj nadi koju su dobijali kroz molitvu. Time se vera dodatno učvršćuje, a molitve Zosimu i Jakovu postaju most koji povezuje zemlju i nebo.
Na kraju, može se reći da molitve upućene ovim prepodobnicima nisu samo izraz pobožnosti, već i poziv na dublje razumevanje života i večnosti. Sveti Zosim i Jakov ostaju simbol odanosti, strpljenja i ljubavi prema Bogu, a njihovo ime živi kroz svaku izgovorenu molitvu. Vernici u njima vide svoje duhovne zaštitnike, utešitelje u bolesti i nevolji, i uzore na putu ka spasenju. Zato njihove molitve i danas ostaju žive, dajući snagu, utehu i nadu svima koji ih sa verom izgovore
