Velika Gospojina, ili Uspenje Presvete Bogorodice, jedan je od najvažnijih i najpoštovanijih praznika u pravoslavnom narodu. To nije samo crkveni dan, već i događaj koji okuplja porodicu, povezuje zajednicu i jača veru u zaštitu i blagoslov Bogorodice.
Slavi se 28. avgusta po novom kalendaru, odnosno 15. avgusta po starom, i vezuje se za uspomenu na trenutak kada je Presveta Bogorodica završila svoj zemaljski život i preselila se u večnost. Taj događaj u narodu se tumači kao čin preobraženja i nade u večno spasenje, a sam praznik kao dan kada nebo silazi na zemlju da uteši i zaštiti vernike.
- Velikoj Gospojini prethodi Gospojinski post, koji traje dve sedmice i važi za jedan od strožih postova u pravoslavlju. Vernici se u tom periodu uzdržavaju od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, kako bi očišćeni dočekali praznik. Oni koji poste često se na sam dan praznika i pričešćuju, jer se veruje da je to najčistiji način da se obeleži uspomena na Bogorodicu. Za mnoge ljude upravo Velika Gospojina predstavlja trenutak unutrašnjeg smirenja i vraćanja veri, jer se Bogorodici pripisuju osobite moći posredovanja i zaštite.
U srpskom narodu ovaj dan je oduvek bio povezan i sa porodičnim okupljanjem. Nakon liturgije u crkvi, porodice se vraćaju svojim domovima i priređuju bogatu trpezu. Iako se post poštuje do praznika, sam dan Uspenja može biti obeležen i posnom i mrsnom hranom, zavisno od dana u sedmici. Ono što je najvažnije jeste da je trpeza uvek svečana, raznolika i otvorena za goste. Vernici veruju da dom koji na Veliku Gospojinu ugosti rodbinu i prijatelje prima poseban blagoslov Presvete Bogorodice, pa se toga dana daruje, veseli i slavi život.
Praznik je u narodu poznat i kao dan molitava i zaveta. Mnogi ljudi odlaze u manastire i crkve posvećene Bogorodici, verujući da su molitve toga dana naročito uslišene. Žene koje žele decu, zdravlje za porodicu ili mir u domu posebno se mole Bogorodici, pale sveće i donose darove. U nekim krajevima postoji običaj da se na Veliku Gospojinu izgovori lični zavet – obećanje o dobrim delima ili odricanju od nečega – verujući da će ga Bogorodica svojom milošću učvrstiti i pomoći da se održi.
U brojnim mestima, praznik je bio i ostao povod za sabor i vašar. To nisu samo verski skupovi, već i društveni događaji. Na vašarima se okupljao narod iz svih krajeva, trgovalo se, sklapala nova prijateljstva i kumstva, a često su mladi baš na Gospojinskim saborima pronalazili buduće supružnike. Praznik je tako dobijao i dimenziju zajedništva i socijalnog povezivanja, što je dodatno doprinosilo njegovoj važnosti u životu sela i gradova.
- Posebna simbolika vezana je i za prirodu i domaćinstvo. Verovalo se da lekovito bilje ubrano na Veliku Gospojinu ima posebnu moć. Najčešće se brao bosiljak, koji se čuvao u kući kao zaštita od bolesti i zlih sila. U nekim krajevima žene nisu radile teške poslove toga dana, već su se posvećivale molitvi, deci i porodici. Na taj način se poštovala uspomena na Bogorodicu, ali i naglašavala uloga žene kao stub doma.
Sam praznik ima i posebno mesto u životu majki i žena. Bogorodica se smatra zaštitnicom porodice i majčinstva, pa su žene tog dana upućivale molitve za rađanje, zdravlje dece, blagostanje i mir. U pojedinim krajevima verovalo se da šta god majka na Veliku Gospojinu poželi, Bogorodica će preneti njenoj deci, pa su želje izgovorene u molitvi imale posebnu snagu. To je praznik u kojem se naglašava ženska snaga, požrtvovanost i uloga majke kao čuvarice ognjišta i porodične topline.
Zbog svega ovoga, Velika Gospojina se ne doživljava samo kao crkveni dan, već kao praznik radosti i zajedništva. Ona podseća narod da se vredi okupljati, pomagati jedni drugima i čuvati porodične vrednosti. Istovremeno, ona u sebi nosi i snažnu duhovnu poruku – da je život prolazan, ali da vera i dobrota ostaju večni. Bogorodica je simbol te večne ljubavi i zaštite, a Velika Gospojina trenutak kada se svaki vernik priseća da nije sam, već da ima majčinsku ruku koja ga vodi i čuva.
Na taj način, praznik je kroz vekove ostao živa nit koja povezuje veru, porodicu i narodnu tradiciju. Njegova snaga leži u spoju molitve, običaja i ljudskog zajedništva, pa je i danas, kao i nekada, jedan od dana koji najdublje povezuje ljude u radosti i veri.
