Znaš onog Izeta iz “Lud, zbunjen, normalan”? E to ti je Mustafa. Samo što je Izet bio ludak, a Mustafa mudar čovijek.Rođen je u Banjaluci,život ga nije mazio.Bez oca je ostao jako mlad,odrastao je sa majkom.
Mustafa Nadarević – ime koje i danas odzvanja sa poštovanjem i toplinom širom nekadašnje Jugoslavije. Glumac čiji je osmeh mogao da razgali, čije su rečenice urezane u kolektivno pamćenje, i čija je pojava na sceni bila nešto između magije i prisnosti. Njegov talenat nije poznavao granice, a njegov duh nikada nije znao za predrasude. Iako je poslednje godine svog života proveo borbu sa bolešću, publika ga nikada nije zaboravila – naročito zahvaljujući ulozi Izeta Fazlinovića u kultnoj seriji “Lud, zbunjen, normalan”, koja je Mustafu učinila legendom i među novim generacijama.
- Ali da bismo razumeli veličinu ovog umetnika, moramo krenuti od početka – iz priče koja počinje u Banjaluci, u vihoru Drugog svetskog rata.Rođen 2. maja 1943. godine u Banjaluci, Mustafa je bio sin Mehmeda i Asje, ljudi čija je ljubavna priča bila sve samo ne jednostavna. Iako se njihova ljubav suočila sa brojnim protivljenjima porodice, oni su izabrali jedno drugo, ne znajući da ih čeka prerana tuga. Mustafa je ostao bez oca kad je imao samo nekoliko meseci – Mehmed je preminuo od tuberkuloze sa samo 28 godina. Majka Asja, tada dvadesetdvogodišnja udovica, ostala je sama sa detetom i velikom životnom borbom pred sobom.
U teškim uslovima, odlučuje da pošalje Mustafu na školovanje u Zagreb. Iako je tamo proveo samo godinu dana, to iskustvo ostavilo je neizbrisiv trag na njegovom razvoju. Kasnije se seli kod bake i deke u Rijeku, gde će se formirati ne samo kao učenik, već i kao čovek.
Prvi susret sa glumom dogodio se sasvim slučajno, a ostavio je veliki trag. Bio je tek đak prvak kada je za školsku priredbu dobio zadatak da igra Crvenkapicu. Imao je dužu kosu i tanak, piskutav glas, pa ga je učiteljica izabrala za ulogu devojčice. I dok se drugima to možda činilo neobično, Mustafi je ta uloga bila početak nečeg većeg – zbližavanja sa svetom igre, preobražaja i umetnosti.
Kasnije, tokom srednjoškolskih dana, pridružio se amaterskom pozorištu “Viktor Car Emin”, gde je njegova zaljubljenost u glumu dobila ozbiljan ton. Nije to više bila igra – to je bila sudbina. Nadarevićeva glumačka karijera bila je izuzetno plodna i raznovrsna. Igrao je u velikim filmovima i serijama, sarađivao sa najvećim rediteljima i ostavio za sobom neizbrisiv trag. Njegova uloga Zijaha u filmu “Otac na službenom putu” Emira Kusturice 1985. godine, pokazala je koliko duboko može da uroni u lik koji tumači.
Usledili su brojni filmovi i pozorišni komadi: “Glembajevi”, “Već viđeno”, “Gluvi barut”, “Kuduz”, “Ničija zemlja”, “Puška za uspavljivanje”… Njegov opus bio je bogat poput biblioteke pune klasika. Ipak, široj publici će ostati zauvek u srcu kao Izet Fazlinović – duhovit, zajedljiv i beskrajno harizmatičan penzioner iz serije “Lud, zbunjen, normalan”. Serija je osvojila ceo region, a Mustafa je kroz lik Izeta postao deo svakodnevnog života miliona ljudi.
Mustafa je bio tri puta u braku, a svaka njegova ljubavna priča imala je svoju dubinu i težinu. Prvi brak bio je sa Jasnom, sa kojom je dobio ćerku Nađu – danas uspešnu istoričarku umetnosti. Njihov odnos, iako nije opstao u braku, nastavio je da živi kroz roditeljsku posvećenost. U drugom braku, sa Snežanom, dobio je sina Ašu, danas sportistu, i ćerku Nanu, uspešnu PR menadžerku u američkoj kozmetičkoj industriji.
- Treći brak bio je i najemotivniji. Sa Slavicom Radović, kostimografkinjom i scenografkinjom, proveo je petnaest godina. Venčali su se 25. aprila 2012. godine, ali već u junu iste godine Slavica je izgubila bitku sa karcinomom. Njena smrt duboko je potresla Mustafu. “Na sceni možeš da umreš stotinu puta i ostaneš živ. Ali kad te u stvarnom životu napusti neko koga voliš – to je kraj. Ostaju samo sećanja. I umeće da preživiš svaki naredni dan.”
Mustafa je bio primer čoveka koji ne nosi etikete. Nije gledao ko je koje vere, nacije ili porekla. Gledao je čoveka – da li je dobar, da li je pošten, da li ume da voli i poštuje. “Ja da sam mogao da biram, možda se ne bih zvao Mustafa. Ali nisam birao. I sve što mi je dato – nosio sam sa sobom, kroz život. Neki delovi tog vaspitanja su me oblikovali, neki su me gušili – pa sam ih odbacio.” Bio je agnostik, ali verujući – ne u pravila, već u dobrotu. Govorio je da nikada ne bi mogao mrzeti nekog zbog vere, jer mu je srce bilo veće od bilo kakve granice.
Odlazak tišim korakom, ali zauvek urezan u sećanja
Mustafa Nadarević preminuo je 22. novembra 2020. godine, ali je njegova umetnost ostala živa. Njegove rečenice se i danas citiraju, njegove uloge se ponovo gledaju, a njegove misli dele. Bio je čovek koji je umeo da se smeje i dok mu srce plače. Umetnik koji je znao da pretvori tugu u pesmu, i bol u lekciju.Zato će zauvek biti deo nas. Jer takvi ljudi ne umiru. Oni žive u kadrovima koje volimo, u replikama koje pamtimo, i u osmesima koje su nam izmamili.
