Da li vam se ikada desilo da utonete u san, a onda vas iznenada trgne snažan trzaj tela, kao da iznenada padate sa velike visine? Ovo je iskustvo koje doživljava veliki broj ljudi širom sveta, i iako može delovati čudno ili čak zastrašujuće, potpuno je normalno. Ovo naglo pomeranje tela, poznato kao hipnički trzaj, ima naučno objašnjenje i nije razlog za zabrinutost.

Hipnički trzaj je refleksni pokret tela koji se događa tokom prelaza između budnosti i sna, kada se telo opušta i priprema za san. Reč je o vrsti mioklonusa, brzih i nevoljnih kontrakcija mišića. Ovaj trzaj najčešće se dešava dok tonemo u san i predstavlja normalnu reakciju tela, naročito tokom prvih faza spavanja. Tokom ovog prelaznog perioda, dok se mozak polako prilagođava stanju sna, može doći do naglih mišićnih kontrakcija, što neke ljude može uplašiti, jer imaju osećaj kao da padaju ili gube ravnotežu.

             Osobe koje dožive hipnički trzaj ponekad prijavljuju i vizualne senzacije,                         poput bljeskova svetlosti ili osećaj propadanja, što dodatno pojačava doživljaj                pada i može delovati zbunjujuće. Ove senzacije mogu izgledati kao vizualne halucinacije          i obično traju veoma kratko, ali su dovoljno intenzivne da se osoba naglo                                                                        trgne i probudi.

Pitanje koje mnogi postavljaju je – šta zapravo uzrokuje hipničke trzaje? Iako je fenomen uobičajen, naučnici već dugo istražuju šta tačno izaziva ove trzaje. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju objasniti ovaj fenomen. Jedna od najprihvaćenijih teorija fokusira se na brzinu prelaza između stanja budnosti i sna. Prema ovoj teoriji, hipnički trzaji mogu biti rezultat različitih nivoa opuštanja tela i mozga u različitim fazama spavanja. Naime, kada telo počne da se opušta, mozak može to protumačiti kao signal gubitka ravnoteže, zbog čega aktivira refleksni pokret kako bi “zaštitio” telo od pada.

Hipnički trzaji su češći kada je osoba pod stresom, kada nije dovoljno naspavana ili kada je prekomerno umorna, što može dodatno uticati na prelaz između budnosti i sna.

BONUS TEKST

Piramide u Egiptu, a posebno Velika piramida u Gizi, fasciniraju ljude vekovima svojom monumentalnošću i tajanstvenim načinom gradnje. Smatra se da je Velika piramida sagrađena oko 2.560. godine pre nove ere, kao grobnica faraona Kufu-a. Visoka je oko 146 metara i sastavljena od preko 2,3 miliona kamenih blokova, od kojih svaki teži između 2 i 15 tona. Ono što je još zapanjujuće jeste da su Egipćani uspeli da ovako preciznu strukturu podignu bez upotrebe modernih alata.

Jedna od najzagonetnijih činjenica o Velikoj piramidi je kako su uspeli da tako precizno poravnaju njene strane prema četiri strane sveta. Severna strana piramide usmerena je prema pravom severu sa greškom manjom od 0,05 stepeni. Ovo fascinira naučnike i danas, jer nije jasno kako su drevni Egipćani uspeli postići toliku preciznost bez modernih instrumenata. Takođe, struktura piramide je toliko stabilna i otporna da je preživela hiljadugodišnje erozije i zemljotrese.

Pored toga, istraživači su otkrili da piramide možda imaju i specijalna elektromagnetna svojstva. Nedavna istraživanja su pokazala da u određenim uslovima Velika piramida može fokusirati elektromagnetne talase u unutrašnje odaje i bazu piramide. Ovo je navelo naučnike na teorije o mogućoj funkciji piramida kao uređaja za pojačavanje energije, iako nije jasno u koju svrhu bi to moglo biti korišćeno. Drevni Egipćani su očigledno bili mnogo napredniji nego što se mislilo, a svako novo otkriće o piramidama otvara vrata dodatnim misterijama koje i danas podstiču naučnike na istraživanja.