Sveti Agatonik jedan je od svetitelja koga pravoslavni vernici proslavljaju svake godine 4. septembra. Njegov praznik uvek dolazi u periodu između Male Gospojine i Velike Gospojine, u danima poznatim kao Međudnevnica.
To je vreme koje u narodnoj tradiciji ima poseban značaj, jer se tada završavaju letnji radovi i počinju pripreme za dugu i hladnu zimu. Zato se verovalo da ovaj praznik treba obeležiti radošću, zajedništvom i okupljanjem.
- U mnogim krajevima Srbije, ali i u drugim pravoslavnim oblastima, već vekovima se na ovaj dan održavaju vašari i narodni sabori. To su bila mesta susreta ljudi iz različitih sela i gradova, prilike da se nešto kupi ili proda, ali još važnije – da se obnovi prijateljstvo, sklope dogovori i učvrste rodbinske veze. U narodnom predanju postoji izreka da na dan Svetog Agatonika „valja trgovati“, pa su ljudi rado odlazili na pijace i vašare, znajući da je kupovina ili prodaja baš tog dana donosi blagostanje i sreću.
Najdublji smisao praznika, međutim, nije bio samo u trgovini i veselju. Ljudi su ga shvatali kao priliku da uđu u naredni deo godine pomireni i očišćeni od sukoba. Smatralo se da je na ovaj dan važno pružiti ruku pomirenja, oprostiti dugove i nesuglasice, jer samo zajedništvo i mir među ljudima mogu doneti blagostanje i zdravlje u zimskom periodu. Na ovaj način, praznik je bio i vreme duhovnog čišćenja i opraštanja grehova, kako bi se u narednu sezonu ušlo rasterećeno i spokojno.
Kada se govori o ličnosti Svetog Agatonika, istorija nas vodi u Nikomediju, gde je on živeo i propovedao jevanđelje u vreme kada su Grci još uvek većinom bili pagani. Njegova misija bila je da širi hrišćansku veru i poučava ljude o ljubavi, praštanju i nadi u spasenje. To, međutim, nije bilo lako vreme. Tokom vladavine cara Maksimijana započeo je težak progon hrišćana širom carstva. Mnogi vernici i sveštenici završavali su u tamnicama, na mukama i pod mačevima samo zbog svoje vere.
U tom periodu stradao je i Sveti Zotik, jedan od prvih hrišćanskih propovednika, zajedno sa svojim učenicima koji su bili razapeti na krstove. Agatonik je, zajedno sa mnogim drugim hrišćanima, uhapšen u Nikomediji. Među uhapšenima su bili i Prinkips, Teoprepije, Akindin, Severijan i Zenon, kao i mnogi drugi vernici. Svi su zatim sprovedeni u Vizantiju, ali taj put je bio obeležen velikim stradanjima. Tokom marša umrli su Sveti Zotik, Teoprepije i Akindin, dok je Severijan ubijen u Halkidonu. Agatonik je, zajedno sa preostalim vernicima, stigao u grad Silimvriju u Trakiji. Tamo su, pred samim carem Maksimijanom, bili izloženi mučenju i na kraju posečeni mačem. Njihova smrt, međutim, u hrišćanskom predanju nije kraj, već dokaz vere i svedočanstvo postojanosti.
- Kasnije je u Carigradu podignut hram posvećen Svetom Agatoniku, što govori o velikom poštovanju koje je ovaj mučenik uživao među vernicima. Njegova priča postala je nadahnuće za mnoge generacije hrišćana, koji su ga prizivali u molitvama kao zaštitnika i pomoćnika u trenucima iskušenja.
Kult Svetog Agatonika vremenom se proširio i na srpske krajeve. Ljudi su ga slavili ne samo kao mučenika, već i kao onoga koji donosi mir i povezuje zajednicu. Njegov dan bio je ujedno i znak da leto lagano prelazi u jesen, a da priroda ulazi u svoj period mirovanja. Tako su se i ljudi, po ugledu na prirodu, trudili da se smire, saberu i okrenu jedni drugima.
Poseban značaj imalo je to što se na ovaj praznik uvek organizovalo zajedničko okupljanje. To su bile prilike da se porodice ponovo zbliže, da se mladi upoznaju i da se učvrsti osećaj zajedništva. Vašari nisu bili samo mesta trgovine, već i društveni događaji ispunjeni muzikom, igrama i razgovorima. Time je Sveti Agatonik postajao simbol veze između duhovnog i svakodnevnog života – onaj koji nas podseća da vera nije samo u molitvi, već i u međusobnom poštovanju i pomoći.
U narodu se verovalo da će svako ko na ovaj dan oprosti bližnjem, obnovi prijateljstvo ili učini dobro delo, dobiti Božiji blagoslov. Tako se Sveti Agatonik pamti i kao dan kada treba misliti na bližnje, biti spreman na pomirenje i pokazati dobrotu.
Danas, iako se mnogi stari običaji menjaju, praznik Svetog Agatonika i dalje ima značaj za pravoslavne vernike. On nas podseća na vrednosti koje ne zastarevaju – na mir, praštanje, zajedništvo i veru. Baš kao što su naši preci verovali da će u zimu ući spokojni ako se na ovaj dan izmire sa drugima, tako i mi danas možemo da shvatimo ovaj praznik kao priliku da zastanemo, razmislimo i učinimo korak ka boljem i mirnijem životu.
