U ovom članku vam donosimo savjete gastroenterologa i nutricionista o tome kako pravilno njegovati zdravlje želuca. Koje greške najčešće pravimo i zašto nije dobro oslanjati se na kućna rešenja bez stručnog vođenja.
U savremenom dobu, kada nam je gotovo sve dostupno jednim klikom, mnogi ljudi pribegavaju brzoj samopomoći kad osete nelagodnost u stomaku, naročito kada se suoče sa gorušicom, kiselinom ili nadimanjem. Jedno od najčešćih “narodnih rešenja” jeste – soda bikarbona. Ipak, stručnjaci upozoravaju: ovo nije bezazlena navika, i njeno korišćenje bez stručnog nadzora može doneti više štete nego koristi.
Poznati gastroenterolog, prof. dr Vojislav Perišić, istakao je da ljudi često olako posežu za sodom bikarbonom, ne razmišljajući o njenim stvarnim efektima na organizam.
„Stari je trik – pojedete nešto što vam ne prija, pa onda uzmete tabletu ili sodu bikarbonu da biste neutralisali kiselinu. Ako vam bude bolje za 30 do 45 minuta, verovatno jeste kiselina u pitanju. Ali kakva soda bikarbona, ljudi moji?!“ – upozorava dr Perišić.
On naglašava da soda bikarbona deluje vrlo kratkotrajno, svega oko 30 minuta, i zatim njeno dejstvo naglo prestaje.
„To je metod ‘drži vodu dok majstori odu’ – samo trenutno olakšanje, ali bez dugoročnog efekta. Ljudi koji često koriste sodu zapravo samo zamagljuju simptome, umesto da rešavaju uzrok problema.“
Zašto je soda bikarbona problematična ako se koristi bez nadzora?
Soda bikarbona jeste alkalna supstanca koja neutralizuje želudačnu kiselinu, ali ako se koristi prečesto, može dovesti do poremećaja ravnoteže kiselina i baza u telu, poznatog kao alkaloza. Osim toga, višak natrijuma iz sode može opteretiti bubrege i povećati krvni pritisak, naročito kod osoba koje već imaju kardiovaskularne probleme. Kod dugotrajne upotrebe, telo se može naviknuti na niske nivoe kiseline, što dodatno remeti varenje i apsorpciju hranljivih materija.
Prirodna zaštita želuca počinje ishranom
Uz lekarski nadzor i pravilnu dijagnozu, problemi sa želucem mogu se uspešno rešavati, ali ključ je u prevenciji i pametnim prehrambenim navikama. Na to ukazuje i nutricionistkinja Milka Raičević, koja posebno naglašava važnost vlakana u ishrani.
„Vlakna su zaštitnici našeg digestivnog trakta. Pomažu varenje, smanjuju iritaciju želuca i čuvaju sluzokožu. Umesto da se oslanjamo na tablete, hajde da više unosimo ono što nas prirodno štiti“, rekla je Raičević.
Ona savetuje da treba izbegavati namirnice koje mnogi ljudi teško vare, kao što su pečurke i luk, posebno ako nisu pravilno pripremljeni.
„Pečurke su nutritivno bogate, ali mnogima izazivaju nadutost jer sadrže hitin, koji se teško vari. Isto važi za luk – naročito sirov luk može biti iritantan. Ali postoji trik kako da ga učinimo lakšim za stomak – presecite glavicu luka i stavite je u vodu nekoliko minuta. Tako se eliminiše sumporasti miris i luk postaje blaži za varenje.“
Takođe, predlaže upotrebu sremuša, koji je prirodniji, blaži oblik luka, a uz to izuzetno zdrav. Savetuje i da se salate jedu pre glavnog jela, jer tako pripremamo želudac na varenje.
„Sirovi kupus i šargarepa su pravi darovi prirode – jeftini, dostupni tokom cele godine i puni vlakana i vitamina. Ali ljudi greše kada ih stavljaju u supe i jela – kada se termički obrade, gube veliki deo korisnih sastojaka. Jedite ih sveže i sirove, i vaš želudac će vam biti zahvalan“, poručuje nutricionistkinja.
Luk kao lek – ali samo ako se koristi pametno
Dr Perišić se složio s ovim stavovima i istakao da luk, iako nekima teško pada, ima brojne blagotvorne osobine.
„Luk sadrži kvercetin – moćan antioksidans. To je božanstvena namirnica. Moja pokojna majka ga je sekla na pola, stavljala da pocrni na plotni, pa tek onda dodavala u jela. Znala je šta radi – takav luk je lakši za varenje, a i dalje čuva zdrave sastojke“, rekao je doktor.
Zaključak: Ne lečite se na svoju ruku
Iako soda bikarbona može privremeno ublažiti simptome kao što su gorušica i nadutost, to nije trajno rešenje, niti zamena za pravu dijagnozu i terapiju. Ukoliko imate učestale tegobe, posetite gastroenterologa i potražite savete stručnjaka. U međuvremenu, obratite pažnju na ishranu, slušajte signale svog tela i ne ignorišite simptome.
