Priča Vivijen i Jezekilja iz Nigerije duboko je emotivna priča o roditeljstvu.Nakon dugo iščekivanja i snova o roditeljstvu, njihova sreća je uskoro bila izazvana predrasudama i nerazumevanjem .
Priča o Vivijen i Jezekilju iz Nigerije duboko je dirljiva priča o roditeljstvu, ljubavi, hrabrosti, ali i o suočavanju s predrasudama i neznanjem u društvu. Nakon mnogo godina iščekivanja i nade, njihova želja da postanu roditelji konačno se ostvarila rođenjem sina Zejna. Međutim, ono što je trebalo biti ispunjenje radosti i sreće, ubrzo se pretvorilo u niz neočekivanih izazova i teškoća, koje su testirale njihovu snagu i međusobnu ljubav.
- Zejnov fizički izgled odmah je izazvao sumnju i neodobravanje. Za razliku od svojih roditelja, koji su tamnije puti, Zejn je rođen sa svetlom kožom i riđom kosom. Ova razlika, iako prirodna i jedinstvena, pokrenula je lavinu negativnih reakcija unutar njihove porodice i lokalne zajednice. Umesto bezrezervne radosti, roditelji su se suočili s optužbama i predrasudama. Pojedinci su postavljali pitanje vernosti Vivijen, dok su neki išli toliko daleko da su savetovali Jezekilja da uradi DNK test kako bi potvrdio očinstvo.
Uprkos pritiscima i osudama, Vivijen i Jezekilj su ostali jedinstveni i nepokolebljivi. Jezekilj je javno izrazio svoju nepokolebljivu veru u svoju suprugu, naglašavajući da nikada nije ni posumnjao u njihovu vezu i ljubav. Nakon što su lekari sproveli neophodne preglede, ustanovljeno je da Zejn boluje od albinizma – genetskog stanja koje uzrokuje nedostatak pigmenta u koži, kosi i očima. Nažalost, zbog nedovoljne edukacije i prisutnih mitova, albinizam je često pogrešno shvaćen i stigmatizovan, naročito u nekim delovima sveta poput Nigerije.
Iako su se suočavali s diskriminacijom i netolerancijom, Vivijen i Jezekilj nisu dozvolili da ih te prepreke slome. Naprotiv, odlučili su da svoju priču iskoriste za edukaciju i podizanje svesti o albinizmu. Vivijen je otvorila naloge na društvenim mrežama gde je delila iskustva o životu sa sinom i borbi sa predrasudama. Svesni su koliko je važno menjati stavove zajednice i širiti znanje kako bi se smanjila diskriminacija prema ljudima sa ovim stanjem. Kako Jezekilj ističe, diskriminacija ne pogađa samo Nigeriju, već je problem globalnog karaktera.
- Roditelji čine sve što je u njihovoj moći da zaštite i podrže svog sina. Zbog specifičnosti albinizma, Zejnova koža je veoma osetljiva na sunce, što zahteva svakodnevnu primenu krema sa visokim zaštitnim faktorom kako bi se izbegle opekotine i drugi problemi. Pored toga, Zejn ima poteškoće sa vidom, što je česta posledica ovog stanja, pa roditelji brinu o tome da mu omoguće sve potrebne uslove za lakši i bezbedniji život.
Jedan od najlepših simbola njihove ljubavi i podrške jeste Vivijenina odluka da ofarba kosu u istu riđu boju kao i njen sin. Ta gesta, iako naizgled mala, ima duboku emotivnu poruku – poruku potpune solidarnosti, ljubavi i prihvatanja. Na taj način Vivijen pokazuje da su oni porodica u punom smislu reči, spremni da zajedno prođu kroz sve životne izazove.
Ova porodica nije samo borba za vlastitu sreću i prihvatanje, već i glas protiv nepravde i predrasuda koje se odnose na sve ljude sa albinizmom. Njihova priča postaje simbol hrabrosti, istrajnosti i bezuslovne ljubavi. Vivijen i Jezekilj su pokazali da se kroz edukaciju i otvorenost može promeniti percepcija i podići svest o važnosti prihvatanja različitosti. Oni nas podsećaju da ljubav i razumevanje ne poznaju granice i da svako dete zaslužuje da raste u svetu bez straha i diskriminacije.
Na kraju, priča o Vivijen, Jezekilju i njihovom sinu Zejnu nas uči važnosti snage porodice, zajedništva i hrabrosti u borbi za prihvatanje i poštovanje. Njihova posvećenost i neumorna borba za prava i dostojanstvo dece sa albinizmom predstavljaju inspiraciju svima nama da se trudimo da svet učinimo boljim i pravednijim mestom za sve.
