Čovjek je vidio kako zmija umire u vatri koja je zahvatila obližnju njivu. Nije mogao da podnese da strada živi stvor, pa je odlučio da je izvuče iz vatre. Kada je izvukao, ona ga je ujela. Čovjek je u stresu, zmiju otresao sa ruke i ona je ponovo pala u vatru.
Vidjevši šta je uradio, dograbo je vile i izvukao zmiju iz plamena. Njegov komšija je vidio šta se desilo i reče: “Čovječe, zmija te ujede, a ti je opet spašavaš? Zašto!?” Komšija ga pogleda pa reče: “Njena priroda je da ugrize, ali to ne treba da promijeni moju prirodu – da pomažem!”
Nikad ne dozvolite da vas zlo u drugim ljudima promijeni.
BONUS TEKST
Migracija predstavlja jedno od najspektakularnijih i najdugotrajnijih ponašanja u životinjskom svetu. Životinje se sele iz jednog kraja sveta u drugi, prelazeći stotine, pa čak i hiljade kilometara, zbog različitih razloga – bilo da je u pitanju potraga za hranom, parenje ili bolje vremenske uslove.
Priča o selenju ptica
Jedan od najpoznatijih primera migracije životinja jeste migracija ptica. Mnoge vrste ptica svake godine prelaze ogromne razdaljine kako bi pronašle povoljne uslove za preživljavanje. Neke ptice migriraju sezonski – tokom jeseni sele se na jug ka toplijim krajevima, dok se na proleće vraćaju u hladnije, severne krajeve, gde je proleće bogatije hranom i povoljnije za parenje.
Neke od najimpresivnijih migracija u ptičjem svetu dešavaju se kod vrste poznate kao arktičke čigre. Ove ptice godišnje prelaze više od 70.000 kilometara – što je najduži migratorni put koji pređe neka životinja. One lete od severnog Arktika do južnog Antarktika, prateći ciklus leta i zime na oba pola, u stalnoj potrazi za najboljim uslovima za život.
Migracija kitova
Ne samo da ptice migriraju – kitovi, koji spadaju među najveće životinje na planeti, takođe prelaze ogromne razdaljine. Grbavi kitovi, na primer, svake godine putuju između hladnih voda Arktika i toplih tropskih mora. Razlog za ovu migraciju je jednostavan: kitovi provode letnje mesece hraneći se u hladnim vodama bogatim hranljivim sastojcima, dok zimu provode u toplijim morima, gde se pare i rađaju mladunce.
Migracija kitova je izuzetno bitna za njihov opstanak. U hladnim vodama, poput onih oko Aljaske ili Antarktika, kitovi pronalaze ogromne količine krila, planktona i sitne ribe, dok su tropski regioni, iako siromašniji hranom, sigurniji za rađanje mladunaca, jer topla voda pruža stabilnije okruženje za njih.
Migracija leptira
Možda najpoznatiji primer migracije među insektima je migracija monarh leptira. Svake jeseni, milioni ovih prelepih leptira krenu na epsko putovanje iz Severne Amerike ka Meksiku. Ono što ovu migraciju čini jedinstvenom jeste činjenica da nijedan pojedinac ne završi celo putovanje. Monarh leptiri žive veoma kratko, pa tokom ovog dugog puta prolaze kroz nekoliko generacija. Tek potomci leptira koji su započeli putovanje stižu na odredište.
Tokom zime, leptiri se okupljaju na drveću u šumama Meksika, gde provode hladne mesece u stanju hibernacije. Na proleće, nova generacija leptira započinje put natrag ka Severnoj Americi, ponavljajući ciklus migracije.
Fascinantna migracija lososa
Migracija lososa je još jedan fenomen prirode koji privlači pažnju zbog svoje složenosti i spektakularnosti. Ove ribe provode većinu svog života u okeanu, ali kada dođe vreme za razmnožavanje, vraćaju se u slatke vode u kojima su rođene. Lososi putuju uzvodno, prelazeći brze reke i slapove, boreći se protiv jake struje, kako bi stigli do tačno određenog mesta gde će polagati jaja.
Ovaj put je izuzetno opasan i iscrpljujući, ali lososi ga prelaze zahvaljujući neverovatnoj navigacionoj sposobnosti. Koristeći se svojim izvanrednim čulom mirisa, oni pronalaze put do svoje matične reke, često nakon nekoliko godina provedenih u okeanu. Nakon što polože jaja, većina lososa ugine, dok njihovi mladunci, po rođenju, kreću istim putem ka okeanu, gde će provesti nekoliko godina pre nego što se i sami vrate na mesto svog rođenja.
Zanimljivosti o navigaciji životinja
Jedan od najintrigantnijih aspekata migracije je način na koji se životinje snalaze na dugim putovanjima. Ptice, na primer, koriste različite metode navigacije. Neke se oslanjaju na Sunce i zvezde, dok druge koriste magnetno polje Zemlje kao kompas. Takođe, neki sisari i ribe koriste se čulom mirisa ili pamćenjem pejzaža kako bi pronašli put.
Naučnici i dalje istražuju mnoge misterije migracije. Iako su određeni mehanizmi navigacije životinja poznati, migracija ostaje jedno od najfascinantnijih i najkompleksnijih ponašanja u prirodi. U svakom slučaju, ove priče o putovanjima, hrabrosti i instinktu prirodno izazivaju divljenje prema svetu koji nas okružuje.
