Danas vam pišem o jednoj životnoj priči koja nas podsjeća na to koliko se sudbina može promeniti u samo jednom trenutku. Tema današnjeg članka je žena koja je, usprkos početnoj sumnji, iskusila strašnu stvarnost proročanstva koje je bilo upućeno njoj i njenoj prijateljici. Ova priča se temelji na nečemu što je počelo kao obična šala, a završilo se tragičnim obrtom.
Žena o kojoj pišem bila je romske nacionalnosti, trgovkinja začinima na malom tržištu. Svakog dana, ispod tržišnog stuba, prodavala je svoje proizvode, pričajući o sudbini onima koji su želeli čuti njene prognoze. Njeno prisustvo bilo je toliko uobičajeno da niko više nije obraćao pažnju na nju. Ipak, njene oči, crne kao ugalj, nisu mogle da pobegnu od pogleda onih koji su prolazili tržištem. Često je pozivala ljude na svoje proročanstvo, obećavajući im da će im otkriti sudbinu.
Jednog dana, dve devojke, Oksana i Natalija, prošle su pored nje. Oksana, avanturističkog duha, nagovorila je svoju smireniju prijateljicu da se zaustave i pitaju ženu za proročanstvo. Žena je, pogledavši njihove dlanove, izgovorila reči koje su, kako su mislile, bile samo šala. Rekla je Oksani da ne žuri sa brakom jer će joj to doneti nesreću. Oksana je samo slegla ramenima i zaboravila na reči, ali Nataliji je upozorenje žene zapalo za oko. “Nikad ne sedi u crvenoj mašini,” upozorila je žena, “ili ćeš zauvek biti vezana za njega.”
Natalija je bila zbunjena, smatrala je da su to samo glupe reči žene, no njihova snaga nije potpuno napustila njen um. Godine su prolazile i Natalija je zaboravila na te reči sve dok jednog dana, na zabavi s prijateljima, nije čula nešto što joj je vratilo strah. Njen prijatelj je spomenuo crveni automobil u kojem se vraćaju, i u tom trenutku, sve je postalo jasno. Uplašena, setila se upozorenja koje je dobila od žene na tržištu.
- Te večeri, dok su se vozili, vozač Tараs, pod uticajem alkohola, nije mogao da kontroliše vozilo. Udes koji je uslijedio bio je strašan. Natalija se seća samo slike drveća koja su se naginjala prema njima, a zatim je izletela iz automobila, udarivši o tlo. U tom trenutku, shvatila je da je preživela, ali njena sudbina bila je zapečaćena. Dok su svi drugi izašli sa samo manjim povredama, Natalija je bila vezana za invalidska kolica.
Nekadašnja vesela, životom ispunjena devojka, sada je bila potpuno promenjena. Postala je zatvorena u četiri zida bolnice, dok je njen život prolazio kroz faze nade i patnje. Provela je godine u rehabilitaciji, razmišljajući o prošlim danima, o ljubavi, avanturama i svim onim stvarima koje je sada morala da zaboravi. Njen svet je bio ograničen na bolničke sobe i invalidska kolica.
Njeni roditelji, koji su postajali sve stariji, sada su bili ti koji su je nosili kroz život. Iako su je volele, ona je osećala duboku krivicu zbog toga što je postala njihov teret. Nekada je bila njihova radost, a sada su oni postali njena jedina podrška.
- Njena prijateljica Oksana, koja je imala sreće da je njen život tekao drugačije, često je dolazila da je poseti. Oksana je imala brak, decu, sve što je Natalija želela. Ali, ono što je Nataliji bilo najteže bilo je to što se osećala kao teret, a ne kao neko ko može doneti radost. Iako je imala fizičke barijere, njen um nije prestajao da se bori. Učila je da ceni male stvari, kao što su miris cvetova ili zvuk ptica ujutro, stvari koje su zdravima često bile nezamislive.
Ova priča je tu da nas podseti na to koliko su naši životi, naizgled bezopasni, zapravo povezani sa sudbinom koja je neizbežna. Iako su predskazanja ponekad nejasna, ona mogu nositi mudrost koja nas oblikuje i podseća nas na to koliko je važno ceniti svaki trenutak
