U današnjem članku pišemo o tragičnoj i herojskoj ljubavi koja je preživela kroz najmračnije trenutke naše istorije. Radi se o Enveru Šiljku i Fridi Laufer, mladom paru čija je ljubav bila testirana do krajnjih granica tokom Drugog svetskog rata, a koja je nažalost okončana pre nego što su imali priliku da uživaju u sreći.
Enver i Frida nisu samo simbol ljubavi, već i borbe za ideje u vremenu kada je opstanak postajao pitanje života i smrti. Enver je bio politički aktivista i borac za slobodu, dok je Frida, Jevrejka iz Tuzle, bila hrabra i odlučna žena koja je bila deo otpora protiv okupacije. Njihova ljubav nije bila samo lična, već je bila utemeljena na zajedničkim idejama i snazi u vremenu kad su ljudi bili prisiljeni da biraju između preživljavanja i borbe za svoje ideale. Ova priča, iako tragična, ostaje priča o hrabrosti i beskompromisnoj odanosti.
Enver Šiljko, rođen u Bosanskoj Gradišci 1919. godine, potekao je iz siromašne porodice. Njegov otac je bio kafanski svirač, pa je Enver od malih nogu morao da se snalazi za život. Iako nije imao puno novca, imao je jasnu sliku o tome što želi da postigne i kakvu vrstu života želi da vodi. Svojim radom i odlukama od malih nogu stvorio je temelje za kasniju političku angažovanost. Kao mladić, nije imao pristup visokom obrazovanju, ali to ga nije sprečilo da postane ključni član Komunističke partije Jugoslavije.
- Njegov put do borbe za slobodu bio je oblikovan kroz rad u radničkom sportskom klubu „Sava” u Tuzli, kao i kroz političku organizaciju koja je okupljala omladinu i radnike. Kao član Komunističke partije, Enver je postao aktivista koji se nije bojao da se suprotstavi okupatoru. Upravo tada upoznaje Fridu Laufer, Jevrejku koja je delovala u istim krugovima i bila jednako posvećena borbi. Njihova veza bila je duboko ukorenjena u zajedničkim vrednostima i ideologijama, a ljubav koju su gajili jedno prema drugom bila je ne samo lična, već i politička.
Frida, koja je odrasla u Tuzli, postala je ključni deo partizanskog pokreta. Njena uloga u organizovanju radnika i omladine bila je značajna, ali, nažalost, 1941. godine, kada su se Enver i Frida borili da spreče okupaciju i okupatorske snage, njihova ljubav i idealizam postali su razlog zbog kojeg će oboje platiti najvišu cenu. 18. jula 1941. godine, Enver i Frida su uhapšeni i odvedeni u zatvor, gde je Enver, uprkos brutalnom tretmanu, i dalje imao snage da peva pesmu koju je napisao za Fridu – „Je l’ ti žao što se rastajemo?”.
Pesma koju je Enver napisao u tuzlanskoj tamnici postala je simbol njihove ljubavi. Iako je bio svestan da je to poslednji trenutak njegovog života, pesma je ostala u istoriji, a njeno emotivno izvođenje Halida Bešlića danas budi snažne emocije kod svih koji je čuju. Bez obzira na to što su njihovi životi okončani pre vremena, njihova ljubav i hrabrost žive kroz pesmu, kao i kroz sećanja koja su prenesena sa generacije na generaciju.
Enver je bio streljan 5. septembra 1941. godine, a poslednje reči koje je izgovorio bile su borbene i snažne: „Pucajte, fašistički psi! Možete ubiti Envera Šiljka, ali Komunističku partiju nikada!”. Njegovo dostojanstveno ponašanje pred smrću, kao i poziv na borbu, inspirisalo je mnoge mladiće iz Tuzle i okolnih mesta da se priključe partizanskoj borbi.
Frida je, nakon Enverove smrti, bila deportovana u logor, gde je trpela nesmerljivo stradanje. Odlazak u logore Gospić, Loborgrad i na kraju Aušvic, odneo je njeno telo 1942. godine, ali ne i sećanje na njenu ljubav i borbu. Njena tragična sudbina bila je ispunjena nesrećama, ali i ljubavi prema Enveru, jer je čak u logoru Jasenovac rodila njihovo dete, a u poslednjim dopisnicama pitala svoju sestru o Enveru, ne verujući da je on zaista mrtav.
Iako je Enver preminuo, a Frida ubijena, njihova ljubav živi. Most u Tuzli, nazvan po njima, simbolizuje večnu povezanost između dvoje ljudi čiji su životi bili presudni za pokret otpora u Jugoslaviji, a njihova priča ostaje svetionik hrabrosti, borbe i nade. Dva imena, Enver Šiljko i Frida Laufer, danas žive kroz istoriju, iako su ostali samo u sećanjima. Most ljubavi koji nosi njihovo ime, zapravo je večni spomen na ljubav koja nije poznala granice ni prepreke, i koja je nastala u borbi za bolji svet
