Nizak krvni pritisak može biti normalan za neke osobe ali isto tako za neke ipak ne.Ako pazimo na ishranu možemo izbijeći stanje pritiska visokog ili niskog.U današnjem članku ćemo pojasniti šta da jedemo ako imamo nizak krvni pritisak.
Nutricionistkinja Branka Mirković ističe da povremeni pad krvnog pritiska može biti posledica mnogobrojnih faktora koji se tiču načina života, svakodnevnog stresa, naglih promena u rutini, ali i različitih hormonalnih disbalansa ili preterane fizičke aktivnosti koja nije propraćena adekvatnim unosom tečnosti i hranljivih materija.
- Nizak pritisak, odnosno hipotenzija, predstavlja stanje u kojem je krvni pritisak u arterijama niži od očekivanog, a samim tim dolazi do slabijeg dotoka kiseonika i hranljivih materija do tkiva i organa. Iako kod mnogih osoba to ne izaziva simptome i ne predstavlja zdravstveni rizik, nagli i ponavljajući padovi pritiska mogu biti znak ozbiljnijih zdravstvenih poremećaja, i kao takvi, ne smeju se ignorisati – objašnjava Mirković.
Doručak kao osnova stabilnog pritiska – presudna važnost prvog obroka
Branka naglašava da je preskakanje obroka, naročito doručka, jedna od ključnih grešaka kod osoba koje pate od hipotenzije. Dugačak razmak između obroka dovodi do pada nivoa šećera u krvi, što direktno utiče na krvni pritisak i stanje organizma u celini.
Ljudi koji ne doručkuju redovno, ili jedu neredovno, često osećaju vrtoglavicu, slabost, umor, pa čak i nesvesticu. Sve to je posledica pada nivoa glukoze, što dalje utiče i na elastičnost i tonus krvnih sudova. Posledično, dolazi do smanjenja pritiska i osećaja malaksalosti – ističe ona.
Savetuju se manji, ali učestali obroci – idealno na svaka tri do četiri sata – kao i kontinuiran unos tečnosti tokom dana. Voda je ključna, ali je važan i balans elektrolita, pa su povremeno korisni i napici bogati mineralima, poput domaće supe ili prirodnih ceđenih sokova sa malo soli.
Osobe sa niskim krvnim pritiskom treba da obrate pažnju na unos vitamina B12, jer ovaj vitamin igra ključnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i u održavanju optimalnog pritiska – kaže Mirković.
Namirnice bogate vitaminom B12 uključuju:
- jaja,
- piletinu,
- lososa,
- tunjevinu,
- sardine,
- mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti.
Takođe, hrana bogata folatima (vitamin B9) pomaže telu da stvara nove krvne ćelije i održava dobar nivo pritiska. Preporučuju se:
- zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva),
- brokoli,
- mahunarke (sočivo, leblebije),
- agrumi (naročito pomorandže),
- orašasti plodovi (orah, badem, lešnik).
Postoje namirnice koje treba potpuno izbegavati ako imate sklonost ka niskom pritisku – upozorava nutricionistkinja.
Na listi su:
- krompir, pirinač, testenina, beli hleb (jer brzo podižu i naglo obaraju šećer),
- slatki napici i industrijski sokovi sa visokim sadržajem šećera,
- alkohol (izaziva dehidraciju i nagli pad pritiska),
- jabuke na prazan stomak,
- med, matični mleč, kesten, šargarepa.
Sve ove namirnice mogu izazvati brze oscilacije nivoa šećera u krvi, što dalje dovodi do destabilizacije pritiska.
Iako deluju zdravo, neke namirnice se ne preporučuju u velikim količinama za osobe sa hipotenzijom. To su:
- lubenica, dinja, paradajz,
- crni luk, boranija,
- razne semenke.
Sve navedene namirnice imaju diuretsko dejstvo i mogu doprineti snižavanju pritiska ako se konzumiraju bez kontrole.
Kofein može trenutno podići pritisak, ali njegova prekomerna konzumacija izaziva dehidrataciju i efekat suprotan očekivanom – kaže Mirković. Isto važi i za alkohol, koji na kratko može delovati stimulativno, ali kasnije dovodi do širenja krvnih sudova i brzog pada pritiska, praćenog vrtoglavicom i zamagljenim vidom.
Branka Mirković zaključuje da se nizak krvni pritisak može držati pod kontrolom, ali zahteva pažljivo planiranje ishrane, redovne obroke, hidriranost i izbegavanje stresa. Najvažnije je slušati svoje telo, a simptome kao što su umor, malaksalost, osećaj da će vam „srce iskočiti“ ili preskočiti – nikada ne treba ignorisati.
