“Bio sam na radnom ručku i vidio svoju ženu u restoranu.

Bilo je čudno jer mi je 20 minuta prije toga poslala poruku rekavši da je kod kuće. Htio sam je dozvati, ali je gledala u svoj telefon, smješkala se i tipkala, pa sam je tiho posmatrao.

Onda, odjednom, zazvonio je moj telefon.

Zaledio sam se kad sam vidio da je poslala svoju fotografiju. Poslala mi je selfie iz kuće, na slici je imala masku za lice.

Napisala je: “Jedva čekam da dođeš kući! xoxo.”

Odmah sam otišao do njenog stola da se suočim sa njom, a kad me vidjela poblijedila je.
Pitao sam je šta radi tu, i upravo tada je prišao konobar i donio joj kese sa jelima za poneti.

Ispostavilo se da je pripremala romantičnu večeru za nas kod kuće, a došla je po hranu jer je to moj omiljeni restoran.

Zato je bila toliko tajanstvena, da ne bih posumnjao.

BONUS TEKST

Med je jedan od najstarijih prirodnih zaslađivača, koji se koristi hiljadama godina zbog svojih hranjivih i lekovitih svojstava. Pravi se od nektara cvetova, koji pčele sakupljaju, obrađuju i skladište u košnicama.

Zahvaljujući svojim jedinstvenim sastojcima, med je bogat šećerima, posebno fruktozom i glukozom, ali sadrži i male količine vitamina i minerala, kao što su vitamin C, kalcijum, kalijum, i gvožđe. Osim toga, u njemu se nalaze različiti antioksidansi poput flavonoida i fenolnih kiselina, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u telu.

Med ima brojne koristi za zdravlje i naširoko se koristi u narodnoj medicini. Njegova antibakterijska i antiseptička svojstva čine ga efikasnim za tretiranje rana i opekotina. Takođe, med može pomoći kod upala grla i kašlja, jer stvara zaštitni sloj koji smiruje iritaciju. Smatra se da može poboljšati varenje i delovati kao prirodni probiotik, jer stimuliše rast korisnih bakterija u crevima.

  • Međutim, važno je napomenuti da med može biti kontaminiran određenim nečistoćama koje potiču iz različitih izvora. Na primer, tokom procesa sakupljanja nektara ili prilikom skladištenja, u med mogu dospeti pesticidi, herbicidi i teški metali iz okoline. Osim toga, može sadržavati mikrobe, poput bakterija i spora, koje su obično bezopasne za većinu ljudi, ali mogu biti opasne za bebe, posebno zbog rizika od botulizma.

Industrijski med takođe može biti izložen procesima filtracije, pasterizacije i grejanja, što smanjuje količinu hranljivih sastojaka i uništava enzime koji čine prirodni med toliko korisnim. Mnogi proizvođači dodaju šećere ili sirupe kako bi povećali količinu meda, što smanjuje njegovu nutritivnu vrednost i može dovesti do kupovine manje kvalitetnog proizvoda.

Kada birate med, preporučuje se da se odlučite za prirodni, sirovi med koji nije obrađen i dolazi iz proverenih izvora. Takav med može imati kristalizovan izgled, što je pokazatelj prirodnosti, jer sirovi med tokom vremena postaje gušći. Med dolazi u različitim vrstama i bojama, u zavisnosti od biljaka s kojih pčele sakupljaju nektar. Tako, na primer, med od lavande ima blag i aromatičan ukus, dok je heljdin med tamniji i bogatiji antioksidansima. Lipov med je poznat po umirujućim svojstvima, dok je bagremov med blag i često se koristi kao zaslađivač zbog svog neutralnog ukusa.