Rajko Kojić bio je jedan od najistaknutijih gitarista jugoslovenske rock scene i važio je za jednog od najboljih u svojoj generaciji. Njegov put ka slavi započeo je u raznim manjim bendovima tokom 1970-ih, kada se prvi put susreo sa Momčilom Bajagićem Bajagom. Zajedno su osnovali bend pod nazivom „Glogov kolac“, ali su imali samo jednu svirku pre nego što je Rajko, na poziv basiste Miše Aleksića, prešao u tada popularni sastav “SOS”.
Godine 1978. bio je prelomni trenutak za jugoslovenski rock kada su se Kojić, Aleksić i bubnjar Vicko Milatović iz “SOS”-a udružili sa Borom Đorđevićem iz grupe „Rani mraz“ i zajedno osnovali legendarni bend “Riblja čorba”.
- Njihov prvi singl, “Lutka sa naslovne strane,” doživeo je ogroman uspeh, a bend je ubrzo postao jedan od najpopularnijih u regionu. Đorđević je tada odlučio da je za zvuk benda potrebna dodatna gitara, i na Rajkovu preporuku, pridružio im se Bajaga, čime je bend dobio još snažniji, upečatljiviji zvuk.
Sa “Ribljom čorbom” Rajko je stvorio i izvojevao neverovatne muzičke uspehe, snimajući pet studijskih albuma i jedan lajv album. Njegov gitarski solo u pesmi “Kad hodaš” i dalje se smatra jednim od najlepših u istoriji jugoslovenske rock muzike. Ipak, 1984. godine Rajko napušta “Riblju čorbu” usled raznih nesuglasica.
- Razlozi za razlaz su višestruki – dok su neki članovi benda smatrali da Bajaga previše pažnje posvećuje svom novom projektu, priča se da su Bajaga i Rajko odbili da sviraju u Grčkoj na terasama hotela, smatrajući da je to nedostojno njihove reputacije. Nažalost, Rajko je istovremeno vodio i tešku borbu sa narkomanijom, problemom koji ga je pratio godinama i koji je na kraju uzeo svoj danak.
Uprkos tome, Rajko je izbacio solo album na kojem su mu Bora i Bajaga napisali neke pesme. Učestvovao je i u snimanju albuma „Jahači magle“ sa Bajaginim „Instruktorima“. Međutim, nakon svega, povukao se iz javnog života i skromno živeo u svom rodnom selu, gde je proveo poslednje godine života. Preminuo je 1997. godine, ostavivši za sobom trajno nasleđe u jugoslovenskoj rock muzici i inspiraciju za mnoge generacije muzičara.
BONUS TEKST
Da li ste znali da smeh ima stvarno lekovite efekte na telo i um? Kada se smejemo, naš mozak oslobađa endorfine, hormone sreće, koji smanjuju osećaj bola i poboljšavaju raspoloženje. Štaviše, čak i samo očekivanje smeha može da poveća nivo endorfina i doprinese smanjenju stresa. Osim što pomaže u borbi protiv stresa, smeh pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem jer ubrzava rad srca i poboljšava cirkulaciju, što je kao mini vežba za srce.
Još zanimljivije, smeh je zapravo društvena aktivnost koja ima korene u ljudskoj evoluciji. Antropolozi veruju da su rani ljudi koristili smeh kao način da ojačaju veze unutar zajednice, jer smeh povezuje ljude i stvara osećaj zajedništva. Istraživanja su pokazala da se ljudi češće smeju kada su u društvu drugih, a ne kada su sami, što dokazuje da je smeh jedan od ključnih načina da se povežemo s drugima. Uz sve te prednosti, stručnjaci savetuju da u svakodnevni život uključimo više smeha – bilo kroz humorističke filmove, druženje s prijateljima, ili jednostavno uživanje u zabavnim situacijama.
