Nebojša je godinama nosio teret tajne koju je jedva mogao podnijeti.Njegova priča, dugo čuvana u njemu, sada je spremna da bude ispričana.
Kada je Isidora Bjelica obolela od kancera, cela javnost je pratila njenu tešku i dugotrajnu borbu protiv ove opake bolesti. Njena hrabrost, odlučnost i snaga koju je pokazivala tokom bolesti bili su inspiracija mnogima. Ipak, prava istina o njenoj borbi i izazovima s kojima su se suočavali njen suprug Nebojša Pajkić i ona, postala je poznata tek nakon njene smrti. Nebojša je, naime, odlučio da otkrije istinu o njihovom braku, o tome kako su se nosili sa njenim zdravljem i svim nepravdama koje su ih snašle tokom tih teških godina. Tek nakon što je Isidora napustila ovaj svet, Nebojša je osetio potrebu da podeli sa svima ono što je do tada bilo samo njemu poznato.
Nekoliko godina nakon njene smrti, dok je sedio u beogradskom kafiću sa prijateljem, Nebojša je odlučio da progovori o stvarima koje su ostale neispričane tokom Isidorine bolesti. On je, do tada, bio poznat po tome što je demantovao sve glasine o navodnom razvodu, ali je sada, nakon njenog odlaska, odlučio da podeli svoja osećanja. “Sa Isidorom mi je svaki dan bio haos u kući. Verujte mi da sam ponekad bežao iz stana jer nisam mogao da podnesem njene frustracije”, rekao je Nebojša, dodajući da je svaki dan sa njom bio borba, ali i dokaz njene nevjerojatne snage. To su bile reči koje je često čuo od nje, ona koja je uprkos svom teškom stanju uvek pokazivala volju za životom.
Podsetimo, Isidora Bjelica je preminula u 52. godini života, ostavivši iza sebe svog muža Nebojšu Pajkića i dvoje dece, Lava i Vilu. Njena smrt je šokirala mnoge, ali svi koji su je poznavali znali su da je njen život bio obeležen neverovatnom borbom, snagom i ljubavlju prema porodici. Pajkićeva ispovest sada baca novo svetlo na poslednje godine njihove zajedničke priče, koja nije bila toliko jednostavna i laka kako su mnogi možda mislili.
- Nebojša je u svojoj kolumni iz 2015. godine u “Večernjim novostima” detaljno opisao strašnu borbu koju je Isidora prošla tokom svojih poslednjih godina. U tom pismu, koje je, kako je rekao, verovao da Isidora nikada neće pročitati, Nebojša je govorio o svim bolovima, terapijama, operacijama i otrovima koje je Isidora podnosila. “Svaki put iznova, ustajući kao feniks kada su svi mislili da je gotovo, ona je nalazila snagu da nastavi. Kada je bila na ivici, kada je mislila da više ne može, pogledala je našu decu i rekla: ‘Ne mogu da ih ostavim. Oni su još premladi.’ Tada je nalazila novu snagu da preživi, da pokuša da izdrži zbog njih,” napisao je Nebojša, prepoznajući neverovatnu hrabrost svoje žene.
Isidora je zapravo na početku svoje borbe sa bolešću, kada je otišla kod lekara zbog simptoma koji su ličili na rak, bila pogrešno dijagnostikovana. Ginekolog joj je rekao da se radi o hormonalnom poremećaju i lečio je na pogrešan način, što je kasnije dovelo do toga da se bolest razvila do 3. stadijuma najagresivnijeg raka jajnika. Nebojša je, pomažući joj, u tom periodu svedočio koliko se borila i kako nije odustajala ni pred najvećim teškoćama.
Iako je prošla kroz brojne operacije i najrigoroznije terapije, ona je uvek bila pozitivna i nije dopuštala da njena bolest definiše njen život. Često je sakrivala pravu sliku svog stanja od drugih, ne želeći da im se nameće kao žrtva. Nikada nije tražila pažnju, već je svojim prisustvom uvek pokušavala da inspiriše druge. Nebojša je govorio kako je Isidora, čak i u najtežim trenucima, stavljala šešir i išla među ljude, pomažući im savjetima i podrškom, dok je istovremeno skrivala svoje bolove.
- Iako su prodali gotovo sve što su imali kako bi platili njene terapije i pokušali da joj omoguće lečenje, sve je to bilo bezuspešno jer nisu uspeli da pronađu sredstva za specijalizovanu terapiju u Švajcarskoj. Isidora je, kao pravi borac, stalno nalazila snagu da izdrži, ali čak i kad je bila na rubu smrti, nije želela da napusti svoju porodicu. Nebojša se prisećao trenutaka kada je, u poslednjim danima, Isidora bila zahvaćena metastazama, sa velikim bolovima i vodom u stomaku, ali je uprkos svemu verovala da se može izlečiti.
Na kraju, sve što je ostalo od njihovih zajedničkih godina bili su njihovi dragoceni knjige, njihova biblioteka. To je bilo sve što je preostalo nakon borbe sa bolešću i svim teškoćama koje su preživeli. Nebojša je govorio kako su pokušali da prodaju knjige, kako bi prikupili novac za poslednje terapije, a u isto vreme su primali poruke od ljudi širom sveta koji su se molili za Isidoru i zahvaljivali joj za sve što je učinila za njih.
Uprkos svim nedaćama, Nebojša je prepoznao koliko je ljubav i podrška drugih ljudi značila Isidori, a njene knjige, emisije i životne mudrosti bile su mnogo više od samo reči. To je bila snaga koja je pomogla njemu, njegovoj porodici i mnogim drugima da prežive teške trenutke i da, uprkos svemu, pronađu snagu da se bore za ono što je najvažnije – ljubav i život.
