Na Ostrogu sam ugledala sličan prizor. Mesec je osvetljavao stene planine i obasjavao tisuće strunjača koje su prostirane po betonu. Iznad njih, oivičen svetlošću, stajala je svetinja – Gornji Manastir. U tom trenutku, osetila sam da je lepota i čuda koja pruža Ostrog iznad svega što sam mogla zamisliti.Jutro je donelo prelep izlazak sunca, a manastir se kroz maglu počeo ukazivati u svojoj punoj lepoti. Zajedno sa novim prijateljicama, uživala sam u šetnji i susretu sa monasima i dobrovoljkama. Njihova požrtvovanost i želja da pomognu posetiocima, delila sveta voda, osveštano ulje, primila ispovesti, ostavljala dubok utisak.

Posle večernje molitve, uprkos umoru, ponovo sam se našla na putu prema pećini, osećajući unutrašnji mir. I tada se dogodilo nešto neobjašnjivo – glavobolja koja me pratila tokom dana nestala je. Bila sam svesna da se desilo nešto posebno, nešto što ne može da se objasni samo fizičkim reakcijama. To iskustvo potvrdilo mi je snagu vere i ljekovitost duhovnog isceljenja.

Noć na Ostrogu, iako su mnogi govorili o mogućem hladnom vremenu, kiši i vetru, bila je posebno iskustvo. I kada je kiša pala, nismo odustale. Ležeći pod otvorenim nebom, pod kišobranom prirode, osetile smo jedinstvo sa prirodom i duhovnom dimenzijom koja nas okružuje.

Probujen iznenadnom hladnoćom, prizor koji mi je ostao urezan u sećanju bio je magičan. Mesec je kroz oblake osvetljavao stene, stvarajući jedinstven ambijent koji se razlikovao od uobičajenog svetla u gradu. To iskustvo predstavljalo je susret sa prirodnom lepotom, tišinom noći i svetlošću vere.

Poseta Ostrogu donela mi je duboku povezanost sa duhovnom dimenzijom, a trenuci provedeni na tom svetom mestu ostaviće neizbrisiv pečat u mom sećanju. Ostrog, sa svojom duhovnom snagom i prirodnom lepotom, pružio mi je iskustvo koje nadmašuje sve prepreke i izazove putovanja.