Baka Đurđa, koja je i ove godine pobijedila novi korona virus, nije u miru uživala u starosti i živjela na čistom i toplom mjestu, već se borila i patila na ivici siromaštva. Oslanjala se na druge za brigu i pomoć, a jedini u takvoj muci bio je njen sin Miroslav.
Rodila je 11 djece, uključujući više od 100 unučadi, a trenutno živi sa sinom i snahom s jedne strane kuće i drugim sinom s druge strane.
Život bake Đurđe bio je težak i siromašan. Kako kažu njeni sinovi, djecu je odmalena vodila na posao.
Najmanju bi stavila u ono što se zvalo ljuljaška, komad tkanine, ćebe ili prostirku vezan od jednog do drugog kraja drveta. Dijete je tamo spavalo i ljuljalo se dok je radila. Za to vrijeme je požnjela žito, okopavala kukuruz ili skupljala sijeno. Kako bi pala noć, komšinica bi joj dala činiju brašna i kašiku soli i zamolila je da zamesi hleb za decu.
– Moj život je težak. Najstarije dijete ima 90 godina. Ovo je ćerka koja živi u Makedoniji. Najmlađe dijete, ne znam koliko sada ima godina. Teško hodam i ležim, jako slabo čujem i jedva nešto vidim – rekla je ranije moja baka Durda u intervjuu za emisiju “Kvadratura kruga”
Kako pomoći baki Đurđi
Danas se oko bake okupljaju ljudi zlatna srca željni da joj pomognu. Prva od njih bila je Tamara Misirlić, mlada humanitarka i nagrađivana karatista iz Vranja, koja je odlučila da proširi apel koji je počeo da se širi munjevito na društvenim mrežama Širi se internetom.
“Baka Đurđa Marković je najstarija žena u Srbiji, živi u selu Radovnica. Baka Đurđa Marković je rođena 1908. godine. Služila je u dva svetska rata. Preživljavala je i sve vreme pomagala vojnicima. Zbog toga su Bugari hteo da je ubije, ali je ova pametna žena uspela da pobegne sa detetom.
Rodila je 17 djece, a njena najstarija kćerka ima 94 godine.
Danas baka Đurđa i njen sin Miroslav žive u selu Radovnica u veoma teškim uslovima. Kuća im je bila stara i polomljena, a grede na tavanici su bile krive, samo su čekale da padne na njih dvoje, ali kako je Miroslav rekao, nisu se bojali.
Žive od socijalne pomoći bake, koja im omogućava da kupe pelene, nešto hrane i plate malu količinu struje koju koriste. Imali su i nekoliko koza koje su morali prodati ili pokloniti jer nisu imali dovoljno novca da ih prehrane, a Miroslav više nije mogao sve sam da radi nakon nesreće.
