Radim kao babica, i juče sam doživela nešto što me je duboko pogodilo – porodila sam ženu s kojom me je moj bivši partner varao više od godinu dana. Na kraju me je ostavio da bi baš nju oženio. Bila sam ta koja je toj ženi pomogla da donese dete na svet, dok je on stajao ispred porodilišta, čekajući kao brižan otac i muž. Gledala sam sve to s profesionalnim izrazom, ali iznutra se lomilo.
- Pet godina smo proveli zajedno. Toliko toga smo zajedno delili, planirali, zamišljali. Razgovarali smo o budućnosti, o deci, birali im imena, pravili planove kao svaki par koji veruje da je ljubav stvarna i trajna. A onda je sve to nestalo. Ne zato što smo se udaljili, ne zato što nešto nije funkcionisalo, već zato što je neko treći ušao u naš svet i srušio ga.
Ta žena je znala da je on zauzet. Znala je za mene. Ipak je ostala. I ostao je i on – ne uz mene, već uz nju. Danas, njih dvoje imaju ono što sam ja želela da imam sa njim. Imaju dete. Imaju zajednički život. I dok sam stajala pored nje, pomažući joj da rodi, u meni se borila tuga, razočaranje i gorčina, ali nisam mogla da pokažem ništa od toga. Bila sam mirna, staložena i profesionalna.
Teško je gledati kako neko drugi živi tvoj san. Teško je biti svedok trenutka koji si zamišljao kao svoj, ali iz potpuno druge perspektive – ne kao voljena osoba, već kao neutralni posmatrač. Taj osećaj ne može da se objasni u potpunosti. Mešavina bola i neverice, ogoljena istina da su se tvoje nade i vizije pretvorile u tuđu stvarnost.
U tim trenucima čovek ne može da se ne priseti svega. Njegovih reči, obećanja, pogleda dok smo govorili o tome kako će izgledati naša deca. On sada drži dete u naručju, ali nije moje. I to je stvarnost koju moram da prihvatim, koliko god bilo teško. Sve što smo zajedno gradili sada je srušeno, a temelji su preneseni na drugi život – na novi početak, ali bez mene.
- Nema jednostavnog načina da se to prevaziđe. Nema brzog odgovora na pitanje zašto neko bira da izdaje, da laže, da uništi ono što ste gradili. Možda odgovora nema. Možda je jedini put napred onaj koji vodi kroz prihvatanje, bol i ozdravljenje. Jer, uprkos svemu, i dalje sam ovde. I dalje sam ja – sa svim svojim vrednostima, osećanjima i snovima. Možda se nisu ostvarili s njim, ali možda tek treba da se ostvare – samo sa nekim ko će znati da ih ne izda.
Za sada, ostaje gorčina. Ostaje slika njega kako drži dete koje je poželeo s drugom ženom, u trenutku kada sam ja tu da sve to gledam iz neposredne blizine. Grozan osećaj – ali i iskustvo koje me oblikuje, jača i uči da, čak i kad ti slome srce, možeš da ustaneš, pogledaš istini u oči i nastaviš dalje
