Prije tačno godinu dana Srbija je prvi put aktivirala sistem javnog alarma za nestalu djecu pod nazivom Pronađi me, po uzoru na američki Amber Alert. Sistem Pronađi me osmišljen je da brzo, efikasno i široko obavesti javnost o nestanku djeteta, u nadi da će što više ljudi moći da pomogne policiji u traganju.
Prošla je tačno jedna godina otkako je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije prvi put aktiviralo sistem potrage za nestalom decom pod nazivom “Pronađi me”, koji je razvijen po uzoru na poznati američki sistem “Amber Alert”. Sistem je upotrebljen prilikom potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić, koja je nestala u okolini Bora, izazvavši ogromnu pažnju javnosti i uzbunu širom zemlje.
- “Pronađi me” predstavlja visokoprioritetni alarmni sistem čiji je cilj da omogući najbržu moguću reakciju nadležnih institucija, medija i šire javnosti u trenucima kada dete nestane pod sumnjivim ili opasnim okolnostima. Ovaj model je u brojnim državama sveta već godinama implementiran pod nazivom “Amber Alert”, po devojčici Amber Hagerman, čiji tragični nestanak i ubistvo devedesetih godina prošlog veka potresaju svet i dan-danas.
Amber Hagerman bila je obična, vedra i živahna devetogodišnja devojčica iz Arlingtona, gradića u američkoj saveznoj državi Teksas. Živela je u toplom porodičnom okruženju sa roditeljima i mlađim bratom Rikijem. Volela je da vozi bicikl, učestvovala je u izviđačkim aktivnostima i sanjala velike snove, poput većine devojčica njenog uzrasta. Međutim, jednog hladnog, ali sunčanog zimskog dana – 13. januara 1996. godine – sve se nepovratno promenilo.
Tog dana, želeći da iskoriste lepo vreme, Amber i Riki su se biciklima odvezli do lokalnog parkinga ispred napuštene prodavnice, mesta gde su deca iz kraja često dolazila da se igraju. Nakon izvesnog vremena, njen mlađi brat odlučio je da se vrati kući, dok je Amber ostala sama. Samo nekoliko minuta kasnije, dogodilo se nezamislivo – Amber je oteta nasred bela dana.
- Jedini svedok otmice bio je Džim Kevil, tada 78-godišnji penzionisani automehaničar, koji je iz svog doma, smeštenog u neposrednoj blizini parkinga, primetio sumnjiv crni (ili tamnoplavi) pik-ap kamionet koji se naglo zaustavio. Vozač je iznenada izašao, zgrabio devojčicu i silom je ubacio u vozilo. Amber je vrištala, otimala se, borila koliko je mogla, ali nije imala snage da se odbrani.
Džim je odmah alarmirao policiju, koja je stigla na lice mesta u rekordnom roku. On je dao opis osumnjičenog – muškarac bele ili hispano rase, starosti između 25 i 40 godina, prosečne visine i građe. Ipak, bez dodatnih tragova, svedoka ili video-nadzora, istraga je započela gotovo ni iz čega.
Više od 50 policajaca, detektiva i agenata FBI-a priključilo se potrazi. Angažovani su i lokalni volonteri, komšije, prijatelji porodice, obični građani… Cela zajednica se ujedinila u očajničkoj nadi da će pronaći Amber živu i zdravu.
Nažalost, nada se ugasila pet dana kasnije. Jedan prolaznik koji je šetao psa pronašao je njeno beživotno telo u nadošlom potoku, svega nekoliko kilometara od mesta otmice. Amber je bila naga, sa samo jednom čarapicom na nozi. Obdukcijom je utvrđeno da je bila živa najmanje dva dana nakon otmice, te da je pre smrti bila zlostavljana, prebijena i na kraju – brutalno ubijena prerezivanjem grla.
Bujica vode izazvana prethodnom noćnom olujom sprala je većinu forenzičkih tragova. Policija nikada nije uspela da utvrdi gde je Amber bila držana. Svi pokušaji rekonstrukcije zločina završili su bez konkretnog rezultata. Telefoni su neprestano zvonili, ljudi su prijavljivali viđenja i dojave, ali nijedan trag nije bio validan. I do današnjeg dana – ubica Amber Hagerman ostaje nepoznat.
- Tragedija male Amber izazvala je duboko saosećanje širom SAD-a. Među onima koje je priča posebno potresla bila je Dajen Simon iz Fort Vorta, majka koja nije mogla da ostane ravnodušna. Iako nije poznavala ni Amber ni njenu porodicu, odlučila je da nešto mora da se promeni – da nijedno dete više ne sme nestati bez tragova, a da javnost ostane neobaveštena.
Dajen je iznela revolucionarnu ideju lokalnoj radio stanici: ako već postoje hitna meteorološka upozorenja, zašto ne bi postojao i sistem javnog uzbunjivanja u slučaju otmice dece? Možda bi brza reakcija javnosti spasila Amber? Možda bi neko primetio vozilo? Možda bi devojčica danas bila živa?
Tako je rođena inicijativa za “Amber Alert”, sistem koji je prvo zaživeo na lokalnom nivou u Teksasu, a potom se proširio na čitave Sjedinjene Američke Države. Ubrzo su mnoge druge savezne države razvile sopstvene verzije sistema, često sa imenima posvećenim drugim nestalim mališanima. Tako u Džordžiji postoji “Levijev poziv” (Levi’s Call), na Havajima “Mejli Amber alert”, u Arkanzasu “Morgan Nik Amber alert”, a u Juti “Rejčel alert”.
Sistem “Amber Alert”, kao i njegov srpski pandan “Pronađi me”, ne aktivira se automatski pri svakom nestanku deteta. Njegovo oglašavanje zavisi od ispunjenosti specifičnih, unapred definisanih kriterijuma, kao što su potvrda da je dete oteto, sumnja na ozbiljnu opasnost po život deteta i raspoloživost dovoljno konkretnih informacija koje mogu pomoći u identifikaciji otmičara ili vozila.
Uvođenje ovakvih sistema spašava živote. Svaka sekunda je važna, svaka informacija može biti ključna. Zato je važno da i javnost razume značaj brze reakcije i uključi se, kad god to bude potrebno.“Amber Alert” je više od sistema – to je kolektivni vapaj za zaštitu najranjivijih među nama. A svaka poruka koju pošalje – nosi ime devojčice čiji je život prerano ugašen, ali čija priča i dalje inspiriše borbu za bezbednije detinjstvo širom sveta.
