Ovaj tekst, inspirisan izjavama velikog filozofa Sokrata, razmatra koncept sreće i životne želje kroz priče o dva različita junaka. Sokrat, poznat po svojoj mudrosti, ističe kako se često osećamo nezadovoljno, smatrajući da je sreća uvek negde drugde, a da je naše sadašnje stanje obeleženo osećajem nesreće. Ova misao postavlja temelje za razumevanje izazova s kojima se suočavaju ljudi u potrazi za ispunjenjem.
U prvom delu, predstavljena je direktorka marketinške agencije, žena sa dva fakulteta i bogatom platom koja joj omogućava da uživa u luksuzu. Ona živi na prestižnoj lokaciji, vozi skupi automobil i redovno putuje u prestižna odmarališta širom sveta. Naizgled, njen život izgleda savršeno, ali ona otvoreno priznaje da je duboko nesrećna. Nedostatak partnera i dece joj stvara osećaj praznine. “Onaj koga sam čekala se oženio prošle godine,” lamentira ona, govoreći o svom nezadovoljstvu.
- U trenucima introspekcije, izražava želju da bi bila srećnija da je “malo gluplja” – da nije opterećena razmišljanjem o životnim sitnicama. Želi da bude poput žena iz reklama koje se srećno smeškaju dok spremaju palačinke za svoju decu, ne shvatajući da ti idealizovani likovi možda zapravo žele ono što ona ima – stabilnost i profesionalni uspeh.
S druge strane, priča o ženi koja se suočila s neplodnošću otvara još jednu dimenziju u razumevanju sreće. Godinama je bila u vezi sa svojom velikom ljubavi iz srednje škole, ali, uprkos njihovoj ljubavi i finansijskoj stabilnosti, nisu mogli da dobiju dete. Njihovo putovanje ka roditeljstvu postaje veoma emotivno i iscrpljujuće, a nakon dugotrajnih pokušaja, žena se odlučuje da potraži pomoć u vantelesnoj oplodnji, što ih vodi kroz još pet teških godina.
Kada joj lekar savetuje da pokuša s drugim partnerom zbog “genetske nekompatibilnosti”, ona ostavlja svog muža u očajničkoj potrazi za mogućnošću da postane majka. Iako na kraju uspeva da rodi, to dete dolazi s deformitetom. U razgovoru sa svojom majkom, ona iznosi duboku tugu i razočaranje, priznajući da to nije ono što je želela, što naglašava njeno osećanje nesreće čak i kada se ostvari njen san o majčinstvu.
Na kraju, dolazi do ključnog pitanja: “Šta je sreća?” Sokratova mudrost nas podseća na kontradikciju u potrazi za srećom: dok obična logika kaže da nesrećni ljudi treba da traže sreću, paradoksalna logika sugeriše da će ih ta potraga možda udaljiti od onoga što žele. Umesto toga, predlaže se da se usredsredimo na ono što već imamo, na trenutke koje doživljavamo, umesto da stalno težimo nečemu dalekom i nedostižnom.
Kada se suočavamo s osećajem da nemamo sreće, često ulazimo u fazu preispitivanja svog života. Ovaj period može biti vrlo težak i emotivan,ali važno je imati na umu da ste u mogućnosti da promenite svoju situaciju.
Ova duboka razmišljanja pozivaju nas na introspekciju i razumevanje da sreća može biti prisutna u svakodnevnim životnim trenucima, ako samo naučimo da cenimo ono što imamo i da budemo zahvalni na njemu.
BONUS TEKST
Med je jedinstven po tome što, ukoliko se pravilno čuva, nikada ne truli. Arheolozi su otkrili tegle meda u drevnim egipatskim grobnicama koje su bile stare preko 3000 godina i još uvek su bile jestive! Tajna dugovečnosti meda leži u njegovom sastavu. Med je visoko kiselkast i ima nisku vlažnost, što sprečava razvoj bakterija i plesni. Takođe, pčele dodaju enzim zvan glukoza oksidaza koji, kada se kombinuje sa vodom, proizvodi vodonik-peroksid, dodatno štiteći med od kvarenja. Još jedna zanimljivost je da su stari Egipćani med koristili ne samo kao hranu, već i kao sredstvo za balsamovanje i konzervaciju, verujući u njegova antiseptička svojstva.
