Visok krvni pritisak je ozbiljan zdravstveni problem koji može imati dugoročne posledice na vaše zdravlje.Ako vam se dogodi da vam donji pritisak pređe 100, važno je da ne paničite, već da odmah preduzmete odgovarajuće korake.
Kada donji krvni pritisak, poznat i kao dijastolički pritisak, pređe granicu od 80 mmHg, govorimo o stanju koje se naziva dijastolička hipertenzija. Normalne vrednosti donjeg pritiska kreću se u rasponu od 60 do 80 mmHg, dok bilo koji rezultat iznad 80 mmHg može ukazivati na potencijalne zdravstvene probleme. Ipak, kada donji pritisak pređe 120 mmHg, situacija postaje ozbiljna i izuzetno opasna, jer može ukazivati na ozbiljne kardiovaskularne rizike, koji zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
- Dijastolični pritisak je specifičan jer predstavlja pritisak koji krv vrši na zidove arterija u trenutku kada se srce odmara između dva otkucaja. Tokom ovog perioda, kada srce ne pumpa krv, krvni pritisak u arterijama bi trebalo da bude na najnižem nivou. Kada ovaj pritisak bude povišen, to znači da krv ima tendenciju da deluje snažnije na krvne sudove, što stvara veći rizik za razvoj ozbiljnih problema, posebno u vezi sa velikim arterijama kao što je aorta.
Povišen donji krvni pritisak može dovesti do ozbiljnih medicinskih stanja, kao što je aneurizma abdominalne aorte. Ovo stanje je izuzetno opasno i može se završiti fatalno, jer povećanje aorte može dovesti do njenog pucanja ili rupturiranja, što u većini slučajeva rezultira smrtnim ishodom. Pored toga, ako je donji krvni pritisak iznad 100 mmHg, postoji značajan rizik od moždanog udara, jer povišeni dijastolički pritisak stvara dodatno opterećenje na krvne sudove, što može izazvati oštećenje i čak blokade koje mogu uzrokovati moždani udar.
Povišen donji pritisak često je povezan sa faktorima kao što su gojaznost, povišeni nivoi šećera u krvi, visok nivo triglicerida, kao i nezdrav način života. Osobe sa većim indeksom telesne mase (BMI), koji sugeriše na gojaznost, posebno su u opasnosti. Takođe, ukoliko imate porodičnu istoriju hipertenzije ili ste već imali problema sa kardiovaskularnim zdravljem, rizik je još veći. Čak iako su žene podložne visokim vrednostima krvnog pritiska, muškarci su u nešto većem riziku, naročito u srednjim godinama.
Ako izmerite donji pritisak i rezultat pokazuje vrednost koja prelazi 100 mmHg, nemojte odmah panikovati, ali svakako obratite pažnju. Preporučuje se da sačekate oko pet minuta, opustite se i ponovo izmerite pritisak. Ako ne dođe do promene u merenju, to je signal da morate hitno potražiti pomoć lekara. Lekar će detaljno ispitati uzroke ovog stanja i na osnovu toga vam prepisati odgovarajuću terapiju.
Pored lekova, važno je da promenite i životne navike kako biste kontrolisali svoj pritisak. Prestanak pušenja, smanjenje konzumiranja alkohola, kao i uvođenje uravnotežene i zdrave ishrane mogu značajno poboljšati vašu situaciju. Redovno vežbanje takođe igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova, pa se preporučuje da uključite fizičku aktivnost u svakodnevni život. Pratite savete svog lekara, jer upravljanje povišenim krvnim pritiskom zahteva dugoročne promene u ponašanju koje će vam pomoći da sačuvate svoje zdravlje i izbegnete ozbiljne komplikacije u budućnosti.
