Srčani udar ne bira ni vreme ni mesto može se dogoditi iznenada. Ljekari iz Hitne upozoravaju da mnogi pacijenti prekasno shvate ozbiljnost simptoma koje osećaju.
Srčani udar može se dogoditi bilo kada, bilo kome, bez prethodnog upozorenja. U poslednjih nekoliko dana, timovi Hitne pomoći beleže zabrinjavajući porast broja poziva zbog simptoma infarkta miokarda. Zbog toga stručnjaci apeluju na građane da budu posebno oprezni i da na vreme prepoznaju znakove koji ukazuju na mogući infarkt – jer svaka sekunda tada doslovno odlučuje o životu.
Dr Ivana Stefanović, lekar iz službe Hitne pomoći, posebno ističe važnost prepoznavanja najopasnijeg simptoma:
„Ako se pojavi jak, razarajući bol u grudima – naročito ako se radi o prvom takvom napadu – i ako se taj bol širi ka levoj ruci, vilici i vratu, a traje duže od 20 minuta, to je signal za uzbunu. U tom trenutku, najvažnije je odmah pozvati Hitnu pomoć i ne uzimati nikakve lekove na svoju ruku.“
- Kako objašnjava doktorka Stefanović, ljudi često prave fatalnu grešku misleći da im poznati lekovi mogu pomoći:
„Pacijenti u panici često posegnu za nitroglicerinom ili drugim lekovima koje imaju kod kuće, verujući da time pomažu sebi. Međutim, to može biti veoma opasno, jer određeni lekovi mogu značajno uticati na krvni pritisak i srčani ritam, a u slučaju da je neophodna reanimacija, organizmu će tada biti teže da odgovori na medicinske postupke. Zato, bez samoinicijativnog lečenja – samo poziv Hitnoj pomoći.“
Podmukli simptomi – infarkt se ne dešava uvek iznenada
Dr Milijana Balević, ugledni kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ističe da iako medicina svakodnevno napreduje i dijagnostičke metode postaju sve sofisticiranije, odgovornost za zdravlje ipak ostaje na pojedincu.
„Ne treba širiti paniku, ali određeni simptomi ne smeju da se ignorišu. Svaka neprijatnost u grudima – stezanje, pritisak, osećaj gušenja – posebno ako se ponavljaju u određenim situacijama ili vremenima, moraju biti razlog da se javite svom lekaru“, naglašava dr Balević.
Ona dodaje da organizam jeste otporan i sposoban da dugo trpi, ali da prepoznavanje signala koje nam telo šalje može doslovno spasiti život. „Ne smemo testirati svoje granice izdržljivosti. Ako nešto traje, ponavlja se, menja se ili pojačava – to se mora proveriti.“
Prevencija – ključ za zdravlje srca
Kada govorimo o preventivnim pregledima, osnovni koraci su jednostavni i dostupni svima:
- Elektrokardiogram (EKG) – otkriva promene u električnoj aktivnosti srca.
- Krvna slika – proveravaju se vrednosti holesterola, triglicerida, šećera u krvi, ali i da li postoji anemija ili drugi poremećaji.
- Ultrazvuk srca (ehokardiografija) – pokazuje stanje srčanih zalistaka, zidova i protoka krvi.
Ukoliko na osnovu nalaza postoji sumnja, lekar može preporučiti dodatna testiranja, uključujući testove opterećenja, Holter EKG ili čak koronarografiju. - Posebno je važno istaći da infarkt vrlo često može biti prva manifestacija srčanog oboljenja – bez prethodnih jasnih simptoma.
„Nekad znaci postoje, ali su tihi. To su takozvani subklinički simptomi – koje nesvesno ignorišemo, pripisujemo umoru, stresu ili lošem danu. A zapravo su to crvene zastavice koje nas upozoravaju da nešto nije u redu“, objašnjava dr Balević.
80% smrti se može sprečiti – redovno se kontrolišite
Na osnovu dostupnih medicinskih podataka, čak 80% smrti usled kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti pravovremenim pregledima i pridržavanjem terapije. Zato je izuzetno važno da:
- ne preskačete kontrole,
- uzimate propisanu terapiju redovno,
- ne uvodite promene na svoju ruku, već isključivo u dogovoru sa lekarom.
„Lekovi koje je lekar propisao – treba ih uzimati tačno onako kako je navedeno. Ne uzimajte manje, ne uzimajte više, i nikada nemojte sami prekidati terapiju bez prethodne konsultacije. Srce ne prašta greške“, upozorava dr Balević.
Zaključak
Srčani udar nije samo događaj – on je često rezultat niza neprepoznatih upozorenja. Vaše telo vas upozorava. Vaš zadatak je da ga slušate. Ako osetite razarajući bol u grudima, ne uzimajte ništa – zovite odmah Hitnu pomoć.
Možda baš ta odluka, ta jedna minuta – spasi vaš život.
