U današnjem članku vam pišemo na temu kako usamljenost u starosti nije neizbežna sudbina, već nešto što možemo oblikovati već danas, kroz naše svakodnevne izbore i postupke.
Iako mnogi ljudi strahuju od starosti, činjenica je da naš društveni i emotivni život u trećem dobu počinje da se gradi mnogo ranije, kroz brigu o odnosima i sebi.Jedan od ključnih saveta je da počnemo da negujemo odnose sada, umesto da čekamo „kada budemo imali vremena“. Usamljenost se često ne događa naglo, već polako, kako godine prolaze i kako se odnosi sa prijateljima i porodicom postepeno povlače.
Stručnjaci naglašavaju da su socijalne veze jedan od najvažnijih faktora za sreću i dugovečnost. Prijateljstva i porodični odnosi se ne mogu graditi preko noći – oni zahtevaju stalnu pažnju i ulaganje. Da biste to postigli, treba da:
-
Započnete redovne kontakte sa ljudima koji vam znače
-
Planirate spontana viđenja i izlete
-
Budete tu za druge, slušate njihove brige i delite radosti
Iako se često kaže da „nemamo vremena“, za odnose koje cenimo uvek se može naći nekoliko minuta u toku nedelje.
Drugi savjet odnosi se na to da ne uložimo sav svoj emotivni kapital samo u djecu i partnera. Iako su porodica i partnerstvo ključni, verovanje da će nas oni zauvek podržavati može nas ostaviti u nekom obliku emocionalne praznine kada se oni povuku. Djeca odrastaju, sele se i osnivaju svoje porodice, a partner može da oduzme i fizički i emotivno prisustvo. Zbog toga je važno da, pored porodice, zadržimo nekoliko bliskih prijatelja, kolega i poznanstava koja čine naš emotivni „portfelj“ raznovrsnim. Zdravi odnosi nisu samo oni sa partnerom ili decom, već i oni sa prijateljima, kolegama i ljudima sa kojima delimo zajedničke interese.
Treći savjet je da nikada ne prestanemo učiti i razvijati se, bez obzira na godine. Mnogi ljudi prestanu da traže nove mogućnosti, da uče i istražuju, kada pređu srednje godine, što često vodi u stagnaciju. Učenje novih stvari, bilo da se radi o jeziku, veštinama, hobijima ili tehnologiji, pomaže da ostanemo mentalno fleksibilni i povezani sa mlađim generacijama. Učići, ne samo da otvaramo nove mogućnosti za razgovore, već se i povezujemo sa novim ljudima, što nam pomaže da se odupremo osjećaju izolacije i besmisla. Razvijajući svoje veštine, ostajemo zainteresovani za svet oko nas i privlačimo ljude koji vole da rastu zajedno s nama.
Četvrti savjet je da naučimo da budemo zadovoljni sa sobom. Samoća ne znači nužno biti usamljen, ali mnogi ljudi, zbog straha od samoće, skloni su da se drže toksičnih odnosa, što dugoročno vodi do emocionalnog iscrpljivanja. Sposobnost da uživamo u vlastitom društvu, bilo da idemo na kafu, šetnju ili putovanje sami, daje nam unutrašnju snagu. U tom miru i sposobnosti da budemo sretni u svojoj koži, postajemo privlačniji za zdrave, autentične odnose sa drugima.
- Konačno, način na koji pričamo o svom životu ima veliki uticaj na to koliko ljudi žele biti u našem društvu. Ako stalno igramo ulogu žrtve, pričajući o tome kako nas svi izneveravaju, uskoro ćemo primetiti da se ljudi povlače. Umesto toga, prihvatanje odgovornosti za svoj život i razvoj zahvalnosti mogu da stvore stabilnije i zadovoljnije odnose. Ljudi koji ne traže da budu spaseni, već koji su spremni da daju nešto zauzvrat, postaju magnet za zdrave, dugoročne odnose.
Starost ne počinje sa prvom sijedom kosom ili penzijom, ona počinje kad prestanemo ulagati u sebe i u ljude oko nas. Zato, ako želiš da u starosti ne dočekaš u tišini, već okružen prijateljima i ljudima koji te podržavaju, počni od sada – neguj odnose, uči, prihvataj sebe i gradi snažnu mrežu podrške
