U današnjem članku vam pišemo na temu praznika posvećenog Svetom apostolu Filipu. To je dan kada se vernici okupljaju, sećaju njegovog života i mučeništva, ali i kada mnogi običaji oživljavaju kroz narodne tradicije i verovanja. Priča o ovom svecu, njegovim iskušenjima i čudima, kao i o običajima koji prate ovaj praznik, uvek nosi posebnu simboliku.
Sveti Filip rođen je u Vitsaidi, malom mestu kraj Galilejskog jezera. Od rane mladosti bio je privržen veri i Hristovom učenju, pa je kasnije krenuo da širi Jevanđelje. Njegov život nije bio nimalo lak. Propovedao je u Aziji i Grčkoj, često nailazeći na protivljenje i neprijateljstvo. U jednom trenutku, Jevreji su pokušali da ga ubiju, ali je, prema predanju, Bog pokazao svoju moć kroz čuda. Arhijerej, koji je želeo da ga usmrti, iznenada je oslepeo i pocrneo. Vernici su u ovome videli dokaz da je Filip imao božansku zaštitu.
Uprkos tome, njegov život se završio mučenički. Kada je imao 86 godina, zajedno sa apostolom Vartolomejem, bio je razapet na drvo od strane onih koji nisu verovali. Ljudi su se okupili da pokušaju da ih spasu, ali uspeh je bio delimičan. Vartolomej je preživeo, dok je Filip predao svoj život u mukama. Njegove mošti kasnije su prenete u Rim, gde se i danas poštuju.
- Ovaj praznik ne podseća samo na njegov život i stradanje, već i na ono što dolazi posle njega. Naime, dan Svetog Filipa označava i početak božićnog posta. Zbog toga se često naziva i Filipovim postom. Vernici znaju da ih čeka dugih 40 dana posta do Božića, ali pre toga dolaze poklade – vreme kada se okuplja porodica, priprema bogata trpeza i veselo obeležava poslednji dan pred uzdržavanje od mrsne hrane.
Prema starim narodnim verovanjima, na ovaj dan važno je pripremiti obilnu večeru i podeliti je sa ukućanima. To nije samo prilika za jelo, već i trenutak zajedništva i ljubavi. Običaji nalažu da poklade budu dan praštanja i veselja. Zato se širom različitih krajeva organizuju povorke maskiranih ljudi koji uz pesmu, igru i buku prolaze kroz naselja. Njihova uloga je da, simbolično, rasteraju zle sile i veštice. Vezivanje za ovaj običaj pokazuje koliko je narod u prošlosti pokušavao da pronađe način da se odbrani od nepoznatog i da zaštiti svoje domove.
Poklade su, na svoj način, praznik svetlosti i radosti, uprkos tome što se vezuju za ulazak u post. One su trenutak kada se ljudi opraštaju sa svakodnevnim zadovoljstvima, ali istovremeno se otvaraju ka duhovnoj pripremi za najradosniji praznik – Božić.
U različitim krajevima Srbije postoje i posebni rituali vezani za ovaj dan. Negde se, na primer, posle večere zavezuju sve verige u kući, što simbolizuje zatvaranje loših sila i čuvanje topline doma. U drugim mestima, kore od pojedenih jaja bacaju se u vatru, jer se verovalo da tako sagorevaju zli uticaji. Takođe, čest običaj je bio da se tabani trljaju belim lukom – zaštitnikom od zlih duhova i bolesti. Belom luku su pridavana gotovo magijska svojstva, pa nije čudno što se i ovde pojavio kao deo rituala.
Deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice, jer se smatralo da na taj način mogu biti zaštićena od noćnih mora i zlih duhova. U nekim krajevima se uz trljanje tabana belim lukom izgovarala i posebna formula: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.” To pokazuje koliko su narodna verovanja i molitve bile isprepletane, stvarajući svojevrsni spoj religije i običaja.
- Kada se sve sabere, ovaj praznik ne govori samo o stradanju jednog sveca i početku posta, već i o narodnom duhu koji je kroz vekove gradio svoje običaje i prenosio ih s generacije na generaciju. Obeležavanje Svetog Filipa i poklada pre Božićnog posta zapravo spaja prošlost i sadašnjost, veru i tradiciju, svakodnevni život i duhovni put.
Za vernika, ovo je prilika da se priseti važnosti oproštaja, zajedništva i veselja, ali i da se pripremi za ozbiljan period posta koji dolazi. Za one koji gledaju sa strane, ovo je još jedan primer bogatstva kulturne baštine koja se neguje u našim krajevima. Praznici poput ovoga nisu samo religijski obredi, već i čuvari identiteta i vrednosti.
U današnje vreme, kada se mnogi običaji zaboravljaju ili posmatraju kao anahroni, važno je podsetiti se njihove suštine. Poklade nas uče da se radujemo, ali i da budemo zahvalni. Sveti Filip nas podseća na istrajnost i veru, čak i kada su iskušenja najveća. A sam post koji sledi, uvodi nas u vreme introspektive i pripreme za Božić.
Zato obeležavanje ovog dana nije samo stvar prošlosti. Ono ima smisla i danas, jer nas podseća da je život sačinjen i od radosti i od odricanja, od slavlja i od tišine, od hrane i posta, od ljubavi i vere. Upravo ta ravnoteža čini da običaji i priče poput ove ostaju živi i vredni da se prenose dalje
