Dva dana nakon smrti, prema učenju crkve, duša pokojnika ima slobodu da luta i obilazi mesta koja je volela tokom života. Ona neće biti sama u ovom putovanju, već će biti u pratnji anđela. Ovi dani omogućavaju duši da se oslobodi tereta tela i da bude sposobna za brzo kretanje, iako ne može ostvariti kontakt sa živima.
U pravoslavnom učenju, treći dan nakon smrti smatra se ključnim. Duša tada putuje ka nebu, prolazi kroz podnebesje, gde se susreće sa anđelima i demonima. Ovi anđeli ispituju dušu, a demoni pokušavaju da je zadrže. Duša prolazi kroz iskušenja i prepreke kako bi došla pred presto Božji.
Nakon 40 dana, određuje se gde će duša provesti vreme do Vaskrsenja ili Strašnog suda. Pravda Božja odlučuje sudbinu duše. Ako je duša prošla iskušenja, otvara joj se pogled na lepotu Carstva nebeskog. Ako je duša pokajana i osveštana tokom života, postoji nada za spasenje.
Važno je napomenuti da se učenje o viđenjima u kliničkoj smrti razlikuje od duhovne perspektive posle smrti. Bog može, po svom promislu, vratiti dušu u telo ako primeti da osoba nije spremna za sud. Takođe, molitve i dobra dela bližnjih u prvih 40 dana mogu imati uticaja na sudbinu duše.
Ove duhovne perspektive pružaju uvid u verovanja i očekivanja pravoslavnih vernika u vezi sa životom posle smrti. Važno je napomenuti da ova verovanja i shvatanja imaju duhovni karakter i da se izražavaju kroz simbole i jezik vere. Duša nakon smrti prolazi kroz različite stanja, a pravoslavna crkva podučava o važnosti pokajanja i pripreme za susret s Bogom tokom života.
