Mišel Endo je angažovana kao asistent u istraživačkoj stanici Amundsen-Scott, koja se nalazi najbliže Južnom polu, gde sunce zalazi i izlazi samo jednom godišnje.Ova 32-godišnja mlada dama iz San Franciska je u novembru prethodne godine obavljala funkciju menadžerke jednog sektora u hotelu kako bi omogućila sebi posetu Južnom polu bez prevelikih dodatnih troškova. Ona je samo jedna od 261 žene koje su doživele Južni pol tokom njegovih mračnih zimskih meseci od maja do avgusta.
Hladnoća na Južnom polu je neopisiva. “Očigledno je da je hladno na Južnom polu, ali ovo je hladnoća iznad normalnog standarda. Tokom ovog zimskog perioda, temperatura nam je dostizala rekordnih -41°C, uz hladan vetar od -65°C krajem juna. Fascinantno je kako se telo prilagođava, i odjednom se osećate normalno na -45°C. Teško je to opisati”, izjavila je Endo. Temperatura na Južnom polu redovno prelazi tri puta više od temperature u komercijalnom zamrzivaču, koji radi na oko -15°C. Mišel je istakla da nije samo hladnoća izazvala izazove, već je bilo potrebno oko nedelju dana da se telo prilagodi i visini od 2.885 metara.
“Ono što dodatno otežava jeste promena visine usled promene pritiska. Možete zaspati na 3.000 metara, a probuditi se na 3.500 metara”, objasnila je Mišel. “Svi radimo i živimo zajedno u istoj zgradi, što znači da, za razliku od stvarnog sveta gde možete završiti svoj posao i otići kući, na Južnom polu to nije moguće.”
Ova regija doživljava šest sunčanih meseci od novembra do februara, poznatih kao australijsko leto. Nakon nekoliko meseci “sumraka”, 10. maja, polarna oblast pada u 24-časovnu tamu koja traje oko šest meseci. Ovo može rezultirati stanjem poznatim kao “zimski mozak”, kako je objasnila Mišel, priznavši da se i dalje bori s tim iako je njen boravak na Južnom polu završen u novembru. Trenutno provodi nekoliko nedelja odmora na Novom Zelandu pre nego što se za Božić vrati u Ameriku.”Nismo mentalno jaki kao što smo bili na početku. Čak i sada, nedelju dana nakon što sam otišla, suočavam se s teškoćama u komunikaciji. Nedavno sam naručila čaj u kafiću i morala sam zamoliti konobaricu da mi tri puta ponovi jer sam čula reči, ali nisam uspela shvatiti njihovo značenje”, objasnila je.
Mišel je posebno nedostajala mogućnost dužeg tuširanja toplom vodom, a prva stvar koju je uradila po povratku bila je dugačko tuširanje. “Na Južnom polu smo imali dozvolu za samo dva dvominutna tuširanja nedeljno. Vraćanje u stvarni svet i stajanje pod vrućim tušem koliko god želim je nezamislivo”, izjavila je.I pored izazova, Mišel je uživala u jedinstvenim i neverovatnim iskustvima koja Južni pol pruža. “Na Božićno jutro smo organizovali zabavnu trku pod nazivom ‘Trka oko sveta’ u našoj stanici. To je staza od pet kilometara koja obuhvata geografski Južni pol, omogućavajući učesnicima da trče kroz sve 24 vremenske zone. Neki su to shvatali ozbiljno, dok su drugi nosili šaljive kostime ili skafandere kako bi uneli dodatni humor”, rekla je Mišel.
Prošle godine su svima dostavili male kesice slatkiša noć pre Božića, stvarajući iznenađenje i radost kod svih. “Male stvari su te koje prave razliku i zaista podižu moral”, dodala je. Tim je takođe postavio veštačku jelku i uživao u božićnoj večeri koju su pripremili kuvari istraživačke stanice.”Zimski meseci na Južnom polu su uglavnom opušteniji jer se posada ne menja od sredine februara do kraja oktobra. S obzirom da je Božić moj omiljeni praznik, a mnogi su bili veliki ljubitelji, odlučili smo da napravimo jednomesečnu proslavu u julu. Imali smo više vremena da ukrasimo stanicu i da se prepustimo božićnom duhu”, dodala je.
Najlepši trenuci za Mišel bili su oni kada je posmatrala Auroru Australis, poznatu i kao južna polarna svetlost. “Iako je prošlo nekoliko meseci od kada sam je poslednji put videla u septembru, iskustvo je nezaboravno. Verujem da nikada više neću doživeti nešto slično auroi koju smo videli na Južnom polu”, izjavila je Mišel, koja je obavljala funkciju asistenta u istraživačkoj stanici od 3. novembra 2022. do 16. novembra 2023. godine.
