U današnjem članku vam pišemo na temu borbe sa alkoholizmom i nepravdi koju ljudi često doživljavaju zbog nesvesnog razumevanja ove ozbiljne bolesti. Iako mnogi veruju da je moguće spasiti alkoholika, stvarnost je mnogo složenija, a samo oni koji su prošli kroz to znaju koliko je borba često uzaludna.
Kada su mi majka i tetka umrle zbog alkoholizma, često su me pitali: “Zašto ih nisi spasila? Zašto im nisi pomogla?” Takva pitanja su ponekad zvučala kao kritika, a ja sam u sebi osećala ogromnu tugu i bes. Na to pitanje odgovaram: “Jesi li ikada sreo pravog alkoholičara?” Verujem da oni koji postavljaju ta pitanja nikada nisu imali dodir sa stvarnim alkoholizmom i dubokom patnjom koju nosi.
Biti alkoholičar nije samo stvar slabosti. To je bolest koja se duboko usađuje i čini da osoba ne vidi izlaz iz svog stanja. Često se zamišlja da postoji neko ko će “spasiti dan”, ko će doslovno oteti osobu iz njenog sveta i odvesti je na sigurnost. Međutim, stvarnost je dalja od tih fantazija. Alkoholičar se neće spasiti samo zato što ga neko voli ili zato što mu neko pomogne. On ne vidi potrebu za promenom sve dok sam ne bude spreman da se suoči sa svojim problemom.
Moj otac, na primer, prestao je piti nakon što je pretrpio ozbiljan srčani udar. Lekari su mu rekli da mu je preostalo malo vremena ako nastavi sa konzumiranjem alkohola. Bio je šokiran i prestao je piti, ali je kasnije, nažalost, ponovo počeo. Moja majka je imala sličnu priču. Čak ni ljubav prema deci, ni duge molbe koje sam upućivala, nisu bile dovoljne da je zadrže od alkohola. Njeno pijenje bilo je jače od svega.
- Dok sam pokušavala da pomognem, shvatila sam da je ta borba uzaludna. Majka nije želela pomoć, ni od mene, ni od lekara. Iako je bila svesna da uništava svoj život, alkohol je bio ono što je držalo njenu pažnju. Ni njeni unuci, ni bolest, ni siromaštvo, ništa je nije zaustavilo. Na kraju je umrla, a ja sam se pomirila s činjenicom da nije želela da se spasi.
Pokušala sam da joj pomognem na sve načine. Dovodila sam je kod sebe, hranila je, brinula se za nju, ali nisam mogla da kontrolišem njen život. Pomisao na to da treba da budem uz nju 24 sata dnevno, da napustim svoj život, posao i porodicu, bila je nemoguća. Koliko god sam želela da budem uz svoju majku, nije bilo načina da je nateram da se promeni ako ona to sama nije želela.
Alkoholičar se ne može naterati na rehabilitaciju protiv svoje volje. Zakon to ne dopušta. Možete biti njegov superheroj, možete probati da ga odvedete na kliniku, ali ako on nije spreman da se menja, ništa nećete postići. Ova bolest zahteva jaku unutrašnju motivaciju. Da bi osoba shvatila da joj život ide prema dnu, mora postojati nešto što će ga ozbiljno potresti. Dok to ne dođe, nijedna pomoć nije dovoljna.
- Moja majka je izgubila sve zbog alkohola: posao, zdravlje, čak i želju za životom. Nije želela da se oporavi. Kada sam je povela do lekara, odbila je da se prijavi na lečenje, a čak i kada je pokušala da prestane piti, nije mogla da se izbori sa posledicama. Po povratku u svoju sredinu, ponovo je skliznula u stari život.
Nikada nisam odustajala od nje, ali sam se pomirila sa stvarnošću da nije želela promenu. Onda sam morala da odaberem svoj život i svoju porodicu, jer nisam mogla žrtvovati svoju decu zbog bolesti koju ona nije želela da leči. To je bila njena odluka.
Alkoholizam je bolest koja, ako se osoba ne odluči da se bori sa njom, neće biti izlečena. Možete pomoći, možete pokušati, ali na kraju je sve na volji obolele osobe. Ako on ne želi da se spasi, nikakvi napori neće promeniti njegov put. I dok vi razmišljate o tome šta možete učiniti, zapitajte se: da li ste spremni da se žrtvujete i živite za nekog ko to ne želi
