Tema današnjeg članka se bavi dubokim pitanjem koje mnogi od nas postavljaju sebi: “Zašto sam stalno tužan, napet i preopterećen?” Svi mi ponekad osećamo težinu života i pitamo se zašto nas sve to pogodi, a mnogi koji se bore sa depresijom i anksioznošću često se osećaju krivima, kao da je njihov emocionalni bol znak slabosti.
Ipak, istina je mnogo suptilnija i nežnija prema nama. Najčešće, nismo mi krivi za to što se osećamo na ovaj način; mnoge od ovih emocija imaju svoje korene iz ranog detinjstva.
Djetinjstvo, kako pokazuju istraživanja, postavlja temelje našeg emocionalnog stanja i načina na koji ćemo kasnije reagovati na svet. Možda niste ni svesni, ali iskustva koja ste prošli u ranom uzrastu, posebno ona koja niste mogli kontrolisati, oblikuju vaš nervni sistem i emocije. Naučna istraživanja pokazuju da negativna iskustva u detinjstvu (poznata kao ACE – Adverse Childhood Experiences) često dovode do depresije, anksioznosti, pa čak i fizičkih problema kao što su srčane bolesti ili hronični bolovi. Naše emocionalne reakcije na svet često počinju mnogo ranije nego što možemo da shvatimo, i ta rana iskustva mogu imati dugoročan uticaj na naš psihološki i fizički zdravlje.
Tri su ključna iskustva koja mogu biti povezana sa depresijom i anksioznošću, a koja su često vrlo “nevidljiva” spoljnim posmatračima. Nećete možda prepoznati sva tri, ali barem jedno od njih može ostaviti dubok trag na vašoj psihi:
-
Emocionalno zanemarivanje: Kada su vaša osećanja bila nevidljiva za druge. To nije nužno značilo fizičku zanemarivanje, već da ste kao dete bili u okruženju u kojem vaša emocija nije bila priznata. Možda ste čuli od svojih roditelja “prestani plakati” ili “nemoj dramatizovati”, što je slalo poruku da vaše emocije nisu važne. Takvo iskustvo može dovesti do depresije, jer potiskivanje emocija tokom godina stvara osećaj praznine i besmisla. S druge strane, anksioznost može nastati zbog straha od “loših” emocija, jer nikad niste naučili da ih pravilno regulišete.
-
Odrastanje u atmosferi straha i nepredvidivosti: Ako ste odrasli u domu u kojem je vladala stalna napetost, nesigurnost i nepredvidljivost, vaš nervni sistem je postao podešen na stalnu pripravnost. Možda ste naučili da skenirate prostor za opasnost, brinuli se kako će vaš roditelj reagovati – hoće li biti nasmejan, besan ili povučen? Odrasli ljudi koji su prošli kroz ovo često se bore sa generalizovanom anksioznošću, stalnim napetostima, i poteškoćama u opuštanju.
-
Rano preuzimanje uloga odraslog (parentifikacija): Odrasli ste prerano, preuzimajući odgovornosti koje nisu bile vaše. Možda ste morali da brinete o roditeljima, da utešite roditelja koji plače ili da se brinete o braći i sestrama. Ovaj “mali odrasli” pristup može da ostavi dugoročan emocionalni trag. Kasnije, kao odrasla osoba, možete razviti depresiju zbog toga što ste stalno ugađali drugima, zanemarujući svoje potrebe. Anksioznost može nastati iz straha da ćete nekoga izneveriti ili da niste dovoljno dobri.
Važno je razumeti da depresija i anksioznost nisu znakovi slabosti, već često posledica prilagodbe na teške uslove tokom odrastanja. Vaš nervni sistem je samo pokušavao da vas zaštiti od emocionalne bola, a ono što je bilo način preživljavanja u detinjstvu, sada može da vas sputava. Umesto da sebe krivite zbog simptoma, shvatite da oni nisu greška vašeg karaktera, već su znak dubokog emotivnog bola koji traži pažnju i lečenje.
Ako se prepoznajete u ovim obrascima, to nije dokaz da nešto nije u redu s vama. To je naprotiv, dokaz da ste preživeli mnoge teške situacije kao dete i da su ti obrasci sada deo vašeg emocionalnog sveta. Korisno je prepoznati da ste prošli kroz teške situacije koje nisu bile vaša krivica, i sada možete početi da se fokusirate na lečenje i razumevanje svog emocionalnog bola.
- Prvi koraci prema isceljenju uključuju prepoznavanje onoga što se desilo, rad sa terapeutom, učenje regulacije nervnog sistema, postavljanje malih granica i vežbanje samospoznaje. Svi ovi koraci pomažu vam da se oslobodite prošlih trauma i da krenete prema emocionalnoj stabilnosti.
Depresija i anksioznost nisu znakovi vaše slabosti, već znakovi da ste prošli kroz mnogo više nego što je bilo fer za vaše godine. Svi ovi simptomi govore o vašoj izdržljivosti, a ne o vašoj slabosti. Sada je vreme da počnete da se brinete za sebe, jer zaslužujete da budete srećni i zdravi, bez obzira na prošlost
