Tema današnjeg članka je kako jedan neočekivani brak može potpuno promeniti život, ne samo zbog poslovnih interesa, već i zbog nepoznate strane osobe koju još ne poznaješ, ali koja nosi sa sobom toliko tajni.
Divoslav Vnushitelny, bogat i uspešan biznismen, stoji pred oltarom, čekajući svoju mladu. Niko je nije video, svi su govorili da je ružna i da je samo trgovinski potez za spasiti njegovu propadajuću firmu. Zamišljajući je, on je samo mislio o novcu i poslovima. Nikada nije mogao da pretpostavi da će se sve promeniti u trenutku kada je ona kročila u salu, prekrivena gustim velom, ostavljajući ga u potpunom šoku i zabuni.
Dvorac je sijao u svitanju, pokriven stotinama belih ruža, a zlatne svetiljke reflektovale su se u mramornim podovima. Gosti su šaptali, upijajući svaki trenutak. I dok su svi bili usmereni ka njegovom izgledu, svi su primetili njegovu ledenu masku. Divoslav nije bio običan muškarac, on je bio poseban – sa strogo oblikovanim licem, hladnim pogledom, i snaznim držanjem. Njegov crni odelo je besprekorno pristajalo, a luksuzni satovi koji su mu visili na zglobu bili su skuplji od prosečne kuće.
Ali kako je prolazila ceremonija, sve što je mislio bio je jedan jedini cilj: zaštiti biznis. Samo jedan potez, brak sa ćerkom Gromova mogao je spasti njegovu firmu. Njegova majka, hladna i oštra, podsećala ga je na važnost ovoga trenutka. Govorila je o novcu, o nečemu što mu je bilo neophodno da spasi sve što je godinama gradio.
Bilo je trenutaka kada je pomislio da se povuče, da sve ostavi, da zaboravi na ovu škrtu igru, ali nije mogao. Bio je previše upleten. Na kraju je, bez volje, izgovorio da prihvata brak.
- A onda, ona je stajala pred njim, ispod guste veu koja je skrivala njeno lice. Kroz tu tkaninu nije mogao da vidi ništa, samo osećao njen miris jasmina i rukovanje koje je bilo blago i drhtavo. Sve je bilo preplavljeno neizvesnošću, a u tom trenutku, on je osetio da se nešto u njemu menja, ma i to bilo samo na trenutak.
Dok su svi sedili i čekali, prišao je trenutak kada je sveti čovek pitao: “Da li se uzimaš?” Divoslav je jedva izgovorio “Slažem se”. Iako je bilo silno teško, ništa nije moglo da ga spreči. Ovo je bilo samo poslovno – ništa više od toga.
I kada su se poljubili, on je pomislio: kako je moguće ljubiti nekog koga nisi ni video? On je dodirivao samo materiju, nje je uostalom bio skriven iza tog vela, a ljudi su u sali počeli da aplaudiraju. Divoslav se povukao unazad, savladan osećajem gubitka.
I dok su oni vozili do luksuznog hotela, jedno pitanje mu nije izlazilo iz glave – zašto je sve bilo ovako?
- U hotelskoj sobi, susreli su se oči, ali njihovi svetovi su bili udaljeni. Darislava je sedila tiho, gledajući grad. Zamišljajući sve što je čekalo. A Divoslav, dok je pričao o poslovima, osećao je tu tišinu, težu nego ikada pre.
Njegovo je srce bilo u panici, jer nije mogao da spava. Pitao se: da li će ovaj brak trajati? Da li je to samo još jedna taška na spisku, ili se zaista nešto u njemu menja? Pričao je sebi da je sve ovo samo računica, ali je ona bila više od toga.
A onda, kasno u noći, stajao je pred njenim vratima, želeći da zna sve o njoj. I, on je hteo da je vidi. Bez maski. Da se sretne sa njenom stvarnom, iskrenom stranom. Tada je darovala njemu svoj glas, rekavši nešto što je šokiralo i njega, on nije bio spreman na istinu.
„Jer ti nisi spreman da vidiš istinu“, rekla je ona.
I dok su dani prolazili, njegov svet se menjao, jer nije mogao da prestane da misli na nju. Njene ruke, njen miris, njen osmeh. Na kraju, on je saznao mnogo više nego što je želeo, o sebi, o njoj, o istini koju je pokušao da potisne.
Ovo je bila priča o računu koji se pretvorio u emociju. O novcu, koji je izgubio svaku vrednost pred njenim tihim osmehom i njenom unutrašnjom snagom. Jer istina uvek izlazi na površinu
