Danas želim da pišem o temi koja je prisutna u mnogim brakovima, a to je osećaj nezadovoljstva i ogorčenja u vezi sa ulogama koje partneri preuzimaju unutar zajednice. Tema ovog članka je život jednog muškarca koji se oseća iscrpljeno i izdan od strane svoje partnerke, te razmišlja o mogućem razvodu.
On smatra da da je znao kakva će biti njegova žena pre nego što su se venčali, sigurno je da nikada ne bi ušao u brak. U njegovim očima, ona je lenja i nezainteresovana za bilo šta osim osnovne brige o deci.
Dok on smatra da se konstantno trudi i žrtvuje zbog porodice, njegova žena, kako tvrdi, provodi većinu svog vremena kod kuće, bez ozbiljnog doprinosa. Oseća da njene svakodnevne obaveze nisu dovoljno značajne i da ne opravdava njen način života koji smatra pasivnim.
Njegovo nezadovoljstvo postaje još izraženije kada je zbog povrede na poslu morao da dođe kući tri sata ranije i shvatio da kod kuće nije bilo nikoga. Dok je on svakodnevno pod stresom i naporima na poslu, on je smatrao da bi ostatak porodice trebalo da bude kod kuće i da je to zajednički “odmor.” Bio je iznenađen kad je saznao da je njegova žena odlučila da uzme decu i izvede ih u grad. U njegovim očima, to nije bilo pravo opuštanje, već nešto što samo potiče od njenog nezadovoljstva sa situacijom kod kuće. Taj trenutni susret postavlja mnoga pitanja u njegovoj glavi, pa se pojavljuju i sumnje da je možda njegova žena koristila ovaj izlazak kao priliku da se sastaje sa nekim drugim, što dodatno pogoršava njegov emocionalni haos.
Njegovo osećanje da ga njegova žena koristi ne prestaje samo na emocionalnom nivou – to uključuje i finansijske aspekte. Počeo je da primećuje da ona decu ostavlja u igraonicama, što je njoj omogućavalo slobodno vreme koje nije uopšte bilo posvećeno porodičnim aktivnostima. Sve to, naravno, plaća on, i sve ove stvari mu postepeno dolaze do “punog izraza” u njegovoj glavi. Njegovo ogorčenje postaje toliko veliko da ozbiljno počinje razmišljati o mogućnosti razvoda. O svemu tome je razgovarao sa svojom majkom, koja je, kao i mnogi roditelji u sličnim situacijama, savetovala da se oslobodi “tereta” koji ga opterećuje i da potraži ličnu slobodu.
Iako još nije doneo konačnu odluku, on ističe da tokom sedam do osam godina braka situacija postajala sve teža, a svaki novi dan samo je dodatno pogoršavao odnos. On oseća da su stvari u njegovom braku sve gore, a njegova frustracija i nezadovoljstvo ne prestaju. Postavlja se pitanje da li je njegova percepcija stvarna ili je zasnovana na umoru, emotivnoj iscrpljenosti i nezadovoljstvu, koje su ga doveli do tih zaključaka.
Na kraju, muškarac se nalazi na raskrsnici. Iako nije lako doneti konačnu odluku, on bi mogao da potraži pomoć i da uputi introspekciju o svom braku, u cilju donošenja najbolje odluke za sebe i svoju porodicu. Ovaj tekst nas podseća da je važno pogledati stvari iz različitih uglova, pre nego što donesemo konačne zaključke o odnosima u našem životu
