U današnjem članku vam pišem o hrabrosti, unutrašnjoj borbi i nepravdi koja nas ponekad poziva da napravimo ne samo teške, već i životne odluke. Svima nam se barem jednom desilo da se nađemo pred dilemom da li pomoći nekome iako to može imati ozbiljne posledice po nas.
Ova priča o Eleni i njenom susretu s nepoznatim muškarcem, koji je kasnije ispostavio kao pobegli zatvorenik, nosi u sebi snagu, hrabrost i ljudsku dobrotu koja je u nama često potisnuta strahom.
Elena se našla u trenutku kada je njeno srce počelo snažno kucati, a um je bio preplavljen nesigurnostima. U tom trenutku, njen pogled se susreo s njim – muškarcem koji je stajao naslonjen na drvo, s izmučenim licem i ranama koje su izgledale kao tragovi borbe. Iako su je upozorenja o opasnostima nepoznatih ljudi navodila da nastavi dalje, nešto u njenom srcu nije joj dopuštalo da jednostavno prođe. Znala je da se može povući i nastaviti svoj put, ali osvetljena mučnom prošlošću, setila se vlastite borbe, nepravednih optužbi i nepravde koju je i sama iskusila. Zato nije mogla da ga ostavi.
Njegovo ime bilo je Denis, i uprkos činjenici da je ona znala da bi mogla biti u opasnosti ako bude saznala da je pomaganje pobeglom zatvoreniku krivično delo, Elena nije mogla da okrene leđa. Pomislila je na sopstvenu borbu, trenutak kada je ona bila nevin, a jedina osoba koja je verovala u njenu istinu bio je njen otac. Elena je znala da je u tome bio ključ njenog života – u tome da je neko verovao u nju, da je pomogao da se izbori s nepravdom.
- Kroz razgovor sa Denisom, priča o njegovoj nevinosti, o tome kako nije bio kriv za delo za koje je bio optužen, podsetila ju je na to kako je sama osećala kada je bila u sličnoj situaciji. Iako je strahovao da bi njena pomoć mogla doneti ozbiljne posledice, Elena nije želela da odbije čoveka u nevolji. Zamišljala je kako bi možda mogla pomoći nekome, kao što je njen otac pomogao njoj. Takva saosećajnost prema njemu nije bila samo čin hrabrosti, već duboko verovanje da je ispravno pružiti ruku pomoći.
Elena nije samo pomogla Denisovoj borbi, ona je istovremeno otkrila nešto o sebi. Taj trenutak, kada je odlučila da mu pruži pomoć, bio je trenutak suočavanja sa svojim vlastitim strahovima i nesigurnostima. U toj borbi nije bilo samo suočavanja sa spoljnim svetom, već i sa svojim unutrašnjim svetom, sa sopstvenim osećajem nesigurnosti. Pomogla je Denisovoj nevinosti, ali je time pomogla i sebi da se oslobodi tereta strahova koji su je mučili.
Ona je, zapravo, kroz taj čin pomogla da ponovo osnaži svoju unutrašnju snagu. Odluka da pomogne nije bila samo odgovornost prema nekoj osobi, već i korak ka samospoznaji, ka pomirenju sa svojom prošlošću i oslobađanju od tereta koji je nosila godinama. Kada se vratila na svoju daču, iznova je preispitivala svoje odluke i životne izbore, ali nije se više osećala nesigurno. Pomogla je, i u tom činu nije samo pružila pomoć drugom, već i sebi.
- Kroz razgovor sa Denisom, kroz njegovu priču i obećanje da nije kriv, Elena je shvatila da njeno pomaganje nije samo humanitarno, nego i čin pravde. Pomogla je ne samo da ispravi nepravdu prema Denisovoj nevinosti, nego i prema svojoj unutrašnjoj borbi. Taj trenutak postao je važan prelomni trenutak u njenom životu, jer je, kako je to ona shvatila, odabrao da bude hrabra i da se suoči sa sopstvenim strahovima i nesigurnostima.
Pomogla je Denisovoj borbi, ali istovremeno je pomogla sebi da ponovo osnaži svoju unutrašnju snagu. Pomogla je i svom srcu da pronađe mir, iako je sve oko nje bilo u haosu. Taj trenutak nije bio samo pomoć, bio je to korak ka ponovnom otkrivanju hrabrosti, ljubavi i unutrašnje snage, a sve to, zapravo, nije bilo samo za njega, već i za nju samu
