U današnjem članku vam pišemo na temu tuge i izdaje koja se događa unutar porodice. Priča o ženi koja je 20 godina provela daleko od svog doma, a kada se vratila, našla je svoju sestru zaboravljenu i poniženu, dok je njen vlastiti sin okrenuo leđa svemu što je ona učinila za njih.
Nakon 20 godina života daleko od svog doma, Klementina se vratila u kuću koju je donirala svojoj sestri, očekujući topli doček i ljubav. Međutim, dočekala ju je hladna stvarnost. Sestru, koju je ostavila kao vlasnicu ovog doma, pronašla je kako sedi na drvenoj klupi, obučena u staru, izlizanu odeću, potpuno zanemarenu od strane svoje porodice.
Niko nije primetio Klementinu kada je zakoračila u dom, a njen sin, Gerašim, prošao je pored nje kao da ona nije postojala, nazivajući je “našom sumanutom pomoći”. Srce joj je bilo slomljeno, ali nije popustila. Umesto da iznese svoju ljutnju, ona je smireno prišla i postavila se na način koji je sve zapanjilo.
Ona se vratila u ovaj dom ne kao bivša žena koja je postigla veliku moć i bogatstvo, već kao majka, koja je provela godine na radu kako bi obezbedila porodicu. Njene ruke bile su ostarile, a lice pored noći postalo grubo i tvrdo, sa srebrenim pramenovima kose. Unatoč tome, ona nije reagovala na uvrede, nije vikala, ali su svi u toj prostoriji počeli osećati ozbiljnost njene prisutnosti. Počelo je razumevanje. Gledala je svog sina u oči i činilo se da nešto u njegovom pogledu odražava sumnju, ali on se nije zaustavio, nije se poklonio.
- Gerašim je nastavio svoj put kroz dvorac, ismijavajući svoju majku pred svima, govoreći da je ona stara, slomljena žena koja je izgubila razum. Klementina je stajala u tami, posmatrajući kako njen sin uopšte nije znao kako da reaguje prema njoj. Tu je bilo još više, bilo je tih trenutaka kad je Gerašim nastojao da ponižava sestru, njenu voljenu sestru, dok su svi u tom domu bili u tišini. Njena sestra, Evlalija, bila je smanjena, očigledno pod uticajem lekova, a Klementina je shvatila ozbiljnost situacije: ovo je bila potpuno drugačija bitka.
Tako je Klementina donela odluku. Nije pozvala pomoć, nije dozvolila svom strahu da je savlada. Počela je igrati igru, koristila mudrost godina provedenih u teškom svetu rudarstva, gde svaki detalj mora biti pažljivo izračunat. Improvizovala je svoju slabost, prikrivajući svoju snagu, čekajući trenutak kada će stvari biti pod njenom kontrolom. U tom trenutku, ona je stajala pred njim, nudići mu priliku da veruje da je slomljena, a ne preteća.
Kada je Gerašim počeo da izlazi iz sobe, a vrata su se zatvorila iza nje, Klementina je započela plan. Odvojila je Evlaliju od onih koji su joj nanosili štetu, i uzela odgovornost za nju, donoseći promene. Kako bi napokon osvježila uspomene na svoju prošlost, ona je odlučila da se bori za svoju sestru i da je oslobodi uticaja tih zlih ljudi.
Priča o Klementini je priča o ženi koja je sačuvala svoju snagu tokom dugih godina i borbi, čak i kada je sve izgledalo izgubljeno. To je borba majke, borba za pravdu, koja se ne zaustavlja, čak ni pred najvećim izdajama
