U današnjem članku vam pišemo na temu dugovečnosti i šta nas sve to može odvesti do duboke starosti. Iako mnogi misle da je genetski faktor i zdrav način života ključ, istraživanja su pokazala da mnogo važniji faktori leže u našem ponašanju, društvenim vezama i psihološkom stanju.
Kada se govori o dugom životu, ljudi obično pomisle na ishranu, fizičku aktivnost i gene. Međutim, poslednja istraživanja pokazuju da postoje i drugi, često nevidljivi faktori koji igraju veliku ulogu u dugovetnosti. Jedan od najvažnijih prediktora dugog života jeste sposobnost odlaganja trenutnog zadovoljstva.
Istraživanja su pokazala da ljudi koji su u detinjstvu bili sposobni da odlože trenutno zadovoljstvo, recimo, da sačekaju veću nagradu umesto da odmah uzmu manju, imaju značajno niže stope kardiovaskularnih bolesti, manji rizik od dijabetesa, bolju kontrolu težine i stabilniji psihološki status. Ova sposobnost samoregulacije direktno je povezana sa aktivnošću prefrontalnog korteksa, koji igra ključnu ulogu u kontroli stresa, upale i ponašanja u ishrani.
Takođe, veoma važan faktor za dug život je imati barem jednu blisku osobu u životu. Kvalitet emocionalnih veza je ključan za fizičko i mentalno zdravlje. Na osnovu najduže studije o razvoju odraslih, koja je trajala više od 85 godina, istraživači su došli do zaključka da ljudi sa dubokim emocionalnim vezama imaju niže nivoe stresa, manju verovatnoću od hronične upale, a čak sporije gube kognitivne funkcije. Usamljenost, sa druge strane, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, povećava rizik od smrti za čak 30%, što je ekvivalentno riziku od pušenja.
- Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa dugim životom jeste umeren optimizam, a ne naivno pozitivno razmišljanje. Istraživanja sa Harvardske škole javnog zdravlja su pokazala da žene sa umerenim optimizmom žive 11–15% duže. Ovaj tip optimizma nije vezan za neprestano „pozitivno razmišljanje“, već je to stabilan način obrade stvarnosti, koji uključuje bolju regulaciju autonomnog nervnog sistema i smanjenje hroničnog stresa.
Pored toga, važno je puno kretati se, ali to ne znači da morate vežbati intenzivno. Istraživanja iz Plavih zona, gde ljudi žive najduže, pokazala su da redovno kretanje niskog intenziteta, kao što su svakodnevno hodanje, čišćenje ili jednostavno kretanje kroz kuću, može imati bolje rezultate na zdravlje od povremenog intenzivnog vežbanja. Ove aktivnosti poboljšavaju osjetljivost na insulin, metabolizam lipida i funkciju mitohondrija, što direktno utiče na zdravlje i dugovečnost.
Poslednji faktor o kojem treba razmišljati je osećaj smisla u životu, koji je takođe povezan sa većom dugovečnošću. Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju snažan osećaj svrhe imaju 23% manji rizik od prerane smrti, niže nivoe inflamatornih markera i bolju regulaciju imunog sistema. Nije nužno da imate neki “veliki cilj” u životu, već je dovoljno da osećate da je vaš život ispunjen i da imate svrhu koja vas pokreće.
Nauka o starenju sve više govori o tome kako kvalitet naših životnih sistema — nervnog, hormonskog, imunog i socijalnog — utiče na dugovečnost. Dobra vest je da mnogi od ovih faktora mogu da se poboljšaju, čak i u odraslom dobu, i to na načine koji nisu nužno povezani sa drastičnim promenama u načinu života, već kroz sitne, ali važne promene u svakodnevnim navikama.
Dakle, dug život nije samo rezultat dobrih gena ili pravilne ishrane, već i naših veza, stresa, optimizma i svakodnevnih aktivnosti. Najvažnija stvar koju možemo učiniti je da napravimo sitne, ali značajne promene koje nas mogu dovesti do dužeg i zdravijeg života
