U današnjem članku vam pišemo na temu letnjih meseci i uticaja voća na zdravlje. U leto, kada su temperature visoke, svi se okrećemo laganijim obrocima i sezonskom voću i povrću koje prirodno postaje glavni deo naše ishrane.
Voće je bogato vitaminima i antioksidansima, što ga čini zdravim izborom, ali važno je da budemo umereni u njegovoj konzumaciji.
Svi obožavamo voće tokom leta, a voćni sokovi, breskve, grožđe, lubenice i slično, postaju svakodnevni deo naših obroka. Međutim, ono što mnogi ne znaju je da voće, iako prirodno i zdravo, sadrži prirodne šećere koji mogu uticati na naš organizam ako se konzumira u velikim količinama. Visok nivo šećera u krvi može izazvati brojne zdravstvene probleme, uključujući gojaznost, insulinsku rezistenciju, pa čak i dijabetes tipa 2.
Dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane, naglašava da je količina voća koju treba unositi dnevno vrlo važna za naš organizam. Preporučuje da dnevno unosimo oko 200 grama voća, što je sasvim dovoljno da se zadovolje potrebe za mineralima i vlaknima. Što se tiče voćnih sokova, važno je da ne unosimo više od 120 do 150 mililitara dnevno. Povrće je, s druge strane, mnogo sigurniji izbor, jer je bogato mineralima i vlaknima, ali ne sadrži visok nivo šećera, pa je preporučena količina najmanje 400 grama dnevno.
- Iako se čini da je voće uvek zdrav izbor, prekomerna konzumacija može izazvati promene u glikoregulaciji, što može dovesti do porasta glikemije. Tokom vremena, to može izazvati probleme poput gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2. Dakle, čak i hrskave i osvežavajuće breskve i lubenice treba jesti umerenije.
Dr Stanković takođe ističe da nisu sva voća ista kada je u pitanju sadržaj šećera. Na primer, grožđe i šljive sadrže visok nivo šećera, zbog čega se često koristi pojam „grožđani šećer“. S druge strane, lubenica, koja je vrlo osvežavajuća i slatka, zapravo ima veći glikemijski indeks od dinje, iako je na prvi pogled dinja slađa. Dinje su također bogate hranjivim materijama i mogu biti bolji izbor od lubenice, ako želimo nešto sa većim nutritivnim vrednostima.
Još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir je to da nisu sva voća jednako lako svarljiva. Na primer, šljive i kruške su voće koje je teže za varenje zbog visokog sadržaja dijetnih vlakana. Ipak, ta vlakna su vrlo zdrava za organizam i pomažu u održavanju dobrog zdravlja probavnog sistema. S druge strane, voće poput breskvi i kajsija sadrži visok nivo beta karotena, što im daje antioksidativnu ulogu i pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i karcinoma. Bobičasto voće, kao što su kupine, maline i jagode, prebogato je fitonutrijentima koji takođe pomažu u jačanju imuniteta.
Kao što možete videti, voće je neizostavan deo naše ishrane, ali je važno imati na umu da treba da budemo umereni u njegovom konzumiranju. Previše voća može opteretiti naš organizam i narušiti ravnotežu šećera u krvi. Ključ je u balansu i raznovrsnosti – povrće može biti savršen dodatak, jer je bogato hranjivim materijama, a ne sadrži visok nivo šećera. Dakle, uživajte u letnjem voću, ali umereno, kako biste uživali u njegovim blagodatima, a ne u posledicama prekomerne konzumacije
