U današnjem članku pišemo o dugovečnosti, temi koja nas sve zanima, ali je i dalje prepunena misterijama. Zašto neki ljudi žive do stote godine, dok drugi, iako vode brigu o svom zdravlju, odlaze prerano.
Da bismo došli do odgovora, istražićemo ključne navike i osobine koje prepoznaju stogodišnjaci i koje mogu biti odgovor na pitanje kako živeti duže i zdravije.U svetu u kojem se sve više brinemo o zdravlju, ishrani i fizičkoj aktivnosti, čini se da su neki ljudi u nekoj vrsti “lutrije života” jer, bez obzira na to kako se ponašaju, oni preživljavaju i do stote godine.
Sa druge strane, tu su oni koji broje svaki kalorijski unos, neprestano vežbaju, a opet se nađu na kraju svog životnog puta mnogo pre nego što su se nadali. Ipak, iako na prvi pogled sve izgleda slučajno, postoje određeni obrasci i navike koje ljudi koji žive dugo godina imaju zajedničke, a koje su, prema istraživanjima stručnjaka, ključne za dugovečnost.
Jedna od najvažnijih osobina koja se pojavljuje kod stogodišnjaka je organizacija i poštovanje sutrašnjice. Osobe koje žive dugo obično su vrlo organizovane, bilo da je u pitanju njihova svakodnevna rutina ili planovi za budućnost. Frižider im je uredno posložen, sa jasno označenim datumima, a preglede kod lekara zakazuju preventivno, nikada samo kada se pojavi ozbiljan problem. To nije samo zato što su perfekcionisti, već zato što na dubokom nivou poštuju život i žele da ga žive na najbolji mogući način. Ovi ljudi ne odlažu svoje zdravlje za poslednji trenutak, već se podvrgavaju testovima iz zdrave radoznalosti, jer žele da saznaju što je više moguće o svom organizmu.
- Zanimljivo je da organizacija i disciplina mogu produžiti život. Istraživanja sa Harvardske škole javnog zdravlja pokazala su da ljudi koji su pažljivo organizovani žive, u proseku, 4-6 godina duže od onih koji vode haotičan život. Takva vrsta života smanjuje nivo stresa, a manji stres znači manji kortizol, hormon koji je odgovoran za oštećenje srca i drugih organa. Ovi ljudi takođe veruju da je jasna strategija i plan delovanja najbezbedniji način za smanjenje stresa u životu.
Osim organizacije, još jedan ključni faktor za dugovečnost je balans u težinskoj kategoriji. Stogodišnjaci obično nisu ni predebeli ni previše mršavi. Njihova tela su u ravnoteži, što znači da se ne muče stalnim dijetama, ali ni ne dopuštaju da postanu prekomerno gojazni. U Japanu, na primer, postoji princip „hara hači bu“ koji se zasniva na tome da treba jesti dok se ne zasitite 80%, a ne kada ste potpuno siti. Ovaj pristup doprinosi dugovječnosti jer telo nije pod prekomernim stresom usled naglih promena težine.
Jedan od znakova koji se često pojavljuje kod onih koji žive dugo je i izgled koji je mlađi nego što bi trebalo biti za njihov biološki uzrast. Osobe koje ne koriste destruktivne navike, poput prekomernog pijenja alkohola, pušenja ili jedenja nezdrave hrane, obično izgledaju mnogo mlađe nego što to pokazuju njihovi pasoši. Takvi ljudi često spavaju dovoljno, provode vreme na svežem vazduhu i bave se nekom vrstom fizičke aktivnosti koja im omogućava da zadrže mladalački izgled i vitalnost. Psiholozi su primetili da oni koji imaju mladalačko lice često imaju i mladalačku dušu – sposobnost da se i dalje raduju malim stvarima, da se ne opterećuju životnim problemima i da veruju u lepotu svakodnevnog života.
Takođe, topli odnosi i osećaj zajedništva ključni su za dugovječnost. Osobe koje su okružene prijateljima, porodicom i komšijama, često žive duže. Stogodišnjaci obično ne sede sami u svojim domovima, već održavaju redovnu interakciju s drugima, čak i ako je to samo razgovor o svakodnevnim temama, poput vremena ili zdravlja. Ove veze pružaju emocionalnu podršku i često imaju pozitivan uticaj na fizičko zdravlje. Osobe koje se osećaju voljeno i poštovano verovatnije će nastaviti živeti sa energijom i željom da budu deo zajednice.
- Konačno, unutrašnje svetlo, odnosno optimizam i ljubav prema životu, čine veliku razliku. Stogodišnjaci koji zrače pozitivnim stavom, koji se mogu smejati svojim nedaćama i koji ne dozvoljavaju da ih životna nepravda obeshrabri, imaju mnogo veće šanse da dožive duboku starost. Pozitivnost nije samo slepo verovanje da je sve u redu, već sposobnost da se usmeri pažnja na lepe stvari, čak i u teškim vremenima. Istraživanje sa Univerziteta Jejl pokazalo je da ljudi sa pozitivnim pogledom na starenje žive 7,5 godina duže od pesimista, što jasno ukazuje na snagu optimizma u produžavanju životnog veka.
Dugovečnost nije slučajnost, niti nešto što je prepušteno samo genetici. To je, zapravo, rezultat svakodnevnih odluka, navika i stava prema životu. Učenje kako da organizujemo svoj život, održavamo balans, brinemo o telu, gradimo odnose i zadržimo pozitivan pogled na svet može nas odvesti do mnogo dužeg i zdravijeg života
