U današnjem članku vam pišemo na temu porodice i vrednosti koje ona nosi, kroz priču o Patrijarhu Pavlu, čoveku poznatom po svojoj skromnosti, mudrosti i čistoj duši. Njegove reči i danas odzvanjaju, jer su bile izgovorene iz ljubavi prema čoveku jednostavno, ali snažno.
Za Patrijarha Pavla, porodica nije bila samo obična zajednica ljudi – to je bila temeljna institucija koja oblikuje dušu i život svakog pojedinca. Porodica je mesto u kojem nastaje dobro, gde se uči ljubav, poniznost, praštanje i žrtvovanje. Iako se govori o tome da je porodica škola ljubavi, ona je isto tako i škola poniznosti, jer u njoj se uči kako se smiriti, kako oprostiti i kako voljeti bez očekivanja. Ipak, Patrijarh je često upozoravao na jedno zlo koje, kad uđe kroz vrata doma, razara sve pred sobom. To zlo je gordost i sujeta, jer kako je govorio: „Gdje uđe gordost i sujeta – tu izlazi ljubav i mir.“
Porodica je, prema njegovim rečima, temelj naroda i prvi dom čovekove duše. Tu se uči kako biti ponizan, kako poštovati i kako sa ljubavlju pristupati drugima, ali i kako žrtvovati svoje egoistične želje za opšte dobro. U porodici se ne uči samo kako da budemo dobri, već i kako da budemo bolji ljudi, jer prava ljubav nije samo lepa reč, već i konkretno djelo. To je strpljenje, to je spremnost da se sasluša, da se oprosti, da se ne razmišlja samo o sebi, već o dobrobiti drugih. Ako u porodici vlada toplina, ljubav i poštovanje, samo tada možemo izrasti u plemenite i čiste duše.
Međutim, Patrijarh Pavle nije zaboravio naglasiti da su sujeta i ponos najveći neprijatelji svakog doma. Oni, kako je govorio, razaraju ljubav i mir, jer „sujeta je otrov duše, a ponos je mač koji siječe mir“. Kada u porodici dođe do tvrdoglavosti, kada se misli da je neko uvek u pravu, tada je ljubav već počela da izlazi iz tog doma. Patrijarh je savetovao da čak i kada smo u pravu, bolje je popustiti nego razbiti mir u kući. On je verovao da poniznost nije slabost, već najveća snaga koju čovek može imati. Samo tada, Bog ostaje u domu, a zlo odstupa.
U vremenu kada se često zaboravljaju prave vrednosti, Patrijarh Pavle je poručivao da je dom mesto u kojem ne treba da pobedimo, već da volimo i razumemo jedni druge. Različita mišljenja nisu prepreka, već prilika da učimo i rastemo zajedno. On je naglašavao važnost tolerancije, razumevanja i topline, jer samo tada ljubav može rasti, a ego se povući u korist zajedničkog mira i poštovanja. Dom je mesto gde bi trebalo da vlada ljubav i razumevanje, a ne takmičenje i dokazivanje ko je u pravu.
Njegova poruka o porodici i ljubavi ostaje snažna i relevantna i danas, u svetu koji se sve više povlači u sebičnost i hladnoću. Patrijarh Pavle je upozoravao na opasnosti od ponosa i sujete, jer oni dovode do gubitka ljubavi, a time i do gubitka mira u domu. Njegove reči podsećaju nas da ljubav u porodici nije samo emotivan izraz, već svakodnevno nastojanje da budemo bolji, da uvek tražimo mir i pomirenje. Jer, kako je govorio, “kuća bez ljubavi nije dom, već samo zidovi”.
Na kraju, Patrijarh Pavle nas podseća da se prava snaga i mudrost kriju u poniznosti i ljubavi, te da je upravo to nasleđe koje treba čuvati. Bez ljubavi, praštanja i poniznosti, dom može brzo postati hladan, tuđ i prazan. On je verovao da će, gde god postoji ljubav, Bog biti prisutan, a sa Bogom dolazi mir, radost i blagoslov. Kroz njegove reči, učimo da čuvamo porodicu od sujete i ponosa, jer samo tako možemo sačuvati ljubav, koja je temelj svega
