U današnjem članku, kao bloger želim da vam prenesem iskrenu i toplu priču o tradiciji, molitvi i sećanju na one kojih više nema među nama. Osvrćući se na duhovne običaje i molitve, otkrićemo kako vera uvek pruža utehu onima koji sa tugom u srcu pamte svoje najmilije.
Mitrovske zadušnice su dan posvećen sećanju na preminule, uvek padaju u subotu pre praznika Svetog Dimitrija, poznatog kao Mitrovdan. Ovaj dan je važan u pravoslavnoj tradiciji, jer vernici tada odlaze u crkvu na službu, gde se služi parastos, a sveštenik preliva žito vinom. Nakon službe, običaj je obići grobove bližnjih, zapaliti sveću i izgovoriti molitvu. Oni koji nisu u mogućnosti da posete groblje, sveću pale u crkvi i na taj način odaju poštu preminulima.
Zanimljivo je da se molitve za upokojene ne čitaju samo na Zadušnice, već u svako doba kada osoba oseti potrebu da se duhovno poveže sa onima koji su prešli u večnost. Poznati duhovnik Otac Tadej je isticao da bi u molitvama uvek trebalo prvo spomenuti mrtve, pa tek onda žive. To potvrđuje verovanje da je duhovna pomoć dušama preminulih od izuzetne važnosti.
- Postoji i posebna Isusova molitva za upokojene, koju je objasnio arhimandrit Arsenije Katerelos sa Svete Gore. On je govorio da je važno uporedo sa svim crkvenim molitvama i obredima, samostalno izgovarati molitvu: “Gospode Isuse Hriste, upokoj duše slugu Tvojih”. Ona se izgovara pobožno i predano, jer oni koji su preminuli više ne mogu sami sebi pomoći. Kada započnemo ovu molitvu, možemo na početku pomenuti imena pokojnika i zatim nastaviti sa jednostavnom i snažnom molitvom za sve duše koje počivaju.
Posebno emotivna je molitva upućena Presvetoj Bogorodici, koja se smatra zaštitnicom i utešitelјkom. U njoj se vernik obraća Bogorodici da svojim majčinskim molitvama pomogne duši upokojenog, da je zagovara pred Bogom i vodi ka miru i svetlosti u večnosti. Ova molitva se izgovara sa dubokim poverenjem i nadom, naglašavajući da niko ko se sa verom obrati Bogorodici ne ostaje bez utehe.
Takođe, postoje i posebne molitve namenjene određenim grupama, poput preminule dece. One se čitaju u trenucima kada je roditeljsko srce povređeno gubitkom deteta. Kroz ove molitve, roditelji se obraćaju Gospodu sa molbom da oprosti grehe njihovog deteta i da ga u svojoj ljubavi prihvati u Carstvo Nebesko. U tim trenucima, molitva postaje most između ovog i onog sveta, a reči takvih molitava često pružaju utehu i nadu.
Još jedna posebna molitva postoji za upokojene roditelje, koja se preporučuje četrdeset dana bez prestanka. Ona je izraz zahvalnosti dece roditeljima za sve što su učinili, kao i molba Bogu da ih smesti na mesto večne svetlosti i mira. Ovom molitvom, deca pokazuju svoju ljubav i poštovanje, uzdajući se u milost Božiju, koja nadživljava sve zemaljsko.
U svemu tome, tradicija nas podseća da se molitva izgovara s verom, ali i da kao živi ljudi činimo dobra dela za pokojne — bilo kroz deljenje hrane, pomaganje drugima ili jednostavno sećanje u tišini srca. Zadušnice tako postaju spomen dan, ali i trenutak blagoslova, saznanja i povezivanja.
Ceо ovaj običaj, upotpunjen molitvama, potvrđuje koliko je važno negovati uspomene i saosećanje. Jer kad se molimo za druge, naročito za one koji više nisu s nama, mi istovremeno otvaramo svoja srca, a veruje se da time i duše pokojnika nalaze mir. Zato ne dozvolimo da zaborav prekrije imena koja su nam značila — jer svaka izgovorena molitva, svaka iskrena misao, deo je naše večne ljubavi prema preminulima
