U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog Luke, sveca koji se u narodu obeležava kao dan zdravlja, blagostanja i zaštite od zla. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u srcima vernika širom Srbije, jer se uz njega vezuju brojni običaji, narodne priče i verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno.
U toplini doma, u tišini crkvenih molitvi i u mirisu sveće koja dogoreva, Sveti Luka i danas budi osećaj poštovanja, vere i nade.Sveti Luka, poznat i kao apostol i jevanđelista, bio je jedan od sedamdesetorice učenika Isusa Hrista i jedan od četvorice koji su napisali Jevanđelje. Rođen je u sirijskoj Antiohiji, u porodici koja nije poznavala hrišćanstvo, ali je već u mladosti pokazivao izuzetnu želju za znanjem.
Između filozofije, medicine i slikarstva, njegova radoznalost ga je vodila ka istini i duhovnosti. Upoznavši Isusa, postao je svedok njegovih čuda i nauka, a kasnije je u svom Jevanđelju po Luki zapisao priče o veri, isceljenju i nadi koje i danas nadahnjuju milione vernika širom sveta.
- Nakon Hristovog vaskrsenja, Sveti Luka je krenuo putem propovedanja. Putovao je kroz Antiohiju, Italiju, Dalmaciju i Makedoniju, zajedno sa apostolom Pavlom, šireći reč o Hristu. Bio je ne samo propovednik, već i lekar duša i tela, čovek koji je pomagao bolesnima i siromašnima. Oko šezdesete godine po Hristu, napisao je svoje čuveno Jevanđelje i Dela apostolska – dva dela koja su postala temelj razumevanja prvih dana Crkve i života hrišćana.
Prema predanju, Sveti Luka je bio i prvi hrišćanski ikonopisac. Njegove ruke naslikale su prve ikone Presvete Bogorodice, kao i apostola Petra i Pavla. Zbog toga se do danas smatra zaštitnikom slikara i ikonopisaca, a svaka njegova ikona nosi pečat iskrene vere i duhovne čistote. Njegov život se završio mučeničkom smrću u osamdeset četvrtoj godini – ubijen je zbog svoje vere, obešen o maslinu u Tebi. Kasnije su njegove mošti prenete u Carigrad, gde su čuvane sa velikim poštovanjem.
U narodnom kalendaru, Lučindan ima posebno značenje. Obeležava se 31. oktobra i smatra se prelazom iz jeseni u zimu. Stara izreka “Sveti Luka – sneg do kuka” slikovito nagoveštava dolazak hladnijih dana. Ovaj praznik se u mnogim krajevima Srbije slavi uz molitvu, mir i okupljanje porodice. Etnolog Vesna Marjanović objašnjava da je Sveti Luka u narodnoj tradiciji postao simbol zaštite, zdravlja i svetlosti. Ljudi su oduvek verovali da njegova blagodat čuva domove i stoku od nesreće i bolesti.
Jedan od najzanimljivijih običaja vezanih za ovaj dan su ovnovske svadbe. Nekoliko nedelja pre praznika, ovnovi su se odvajali od ovaca, a na sam dan Svetog Luke domaćini su ih ponovo spajali. Verovalo se da će time godina biti plodna i da će stoka biti zdrava. Poseban deo običaja odnosio se na devojčice koje su, u nekim mestima, jahale ovnove pre nego što bi ih pustili među ovce – kako bi se sledeće godine ojagnjilo više ženskih jagnjadi. Taj prizor, pun radosti i dečjeg smeha, bio je simbol novog života i nade.
- U mnogim mestima Srbije Sveti Luka se slavi i kao krsna slava, ali i kao zavetina – dan kada se cela zajednica okuplja i moli za zdravlje i mir. Ljudi tada ne rade teške fizičke poslove, jer se veruje da je to zaprešni dan, posvećen odmoru i duhovnom miru. Posebno zanimljivo je da se u pojedinim krajevima veruje da Sveti Luka štiti od vukova. Domaćini su nekada vezivali crvene vrpce oko torova i stoke, ubeđeni da će ih svetac sačuvati od napada.
U modernom vremenu, kada su mnogi običaji zaboravljeni, Lučindan i dalje nosi duh tradicije. U nekim porodicama ovaj dan je dan zdravlja i blagostanja, vreme kada se sve brige stavljaju na stranu, a molitve usmeravaju ka miru i ljubavi. Za vernike, Sveti Luka je lekovit duh – onaj koji spaja telo i dušu, i koji podseća da vera može izlečiti i ono što lekovi ne mogu.
Zanimljivo je da je Sveti Luka zaštitnik mesara, ćevabdžija i kobasičara, ali i vatrogasaca. Njegovo ime s ponosom nose mnoge organizacije i udruženja, a posebno dobrovoljno vatrogasno društvo u Zemunu, koje svake godine organizuje svečanu proslavu u njegovu čast.
Iako je svet promenio svoje lice, duh Svetog Luke ostao je nepromenjen. On nas i danas podseća da vera nije samo molitva, već i način života, da su skromnost, dobrota i briga za druge vrednosti koje ne zastarevaju. U domovima širom Srbije, dok plamen sveće obasjava ikonu Svetog Luke, ljudi se i dalje nadaju istom – zdravlju, miru i ljubavi.
Tako Lučindan, kroz vekove, ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, između neba i zemlje. On je dan kada se ljudi vraćaju korenima, kada se sećaju svojih predaka i zahvaljuju na svemu što imaju. Sveti Luka, lekar, slikar i propovednik, i dalje čuva one koji ga poštuju – tiho, ali snažno, onako kako to čine samo svetitelji čije svetlo nikada ne gasi vreme
