U današnjem članku vam pišemo na temu Lučindana, praznika posvećenog Svetom Luki, koji se u srpskom narodu proslavlja svake godine 31. oktobra. To je dan kada se vera, tradicija i običaji prepliću, a svaka porodica na svoj način doživljava značaj svetitelja koga narod poštuje kao lekara, ikonopisca i apostola.
Stara narodna izreka kaže: „Sveti Luka, sneg do kuka“, nagoveštavajući da s njegovim praznikom dolazi i hladniji deo godine. Iako je ta rečenica danas više simbolična, u prošlosti je predstavljala važan orijentir za poljoprivrednike i domaćinstva – znak da treba privoditi kraju poslove na polju i spremati se za zimu.
Običaji vezani za Lučindan i dalje se čuvaju. Veruje se da na ovaj dan ne treba ulaziti u svađe, već se truditi da se bude blag i mio, baš kao što je i Sveti Luka bio poznat po svojoj dobroti. Ljudi često kažu da će onakav kakav vam bude ovaj dan, takva biti i čitava godina. Posebna pažnja obraća se na goste – veruje se da osoba koja prva uđe u kuću na Lučindan donosi svoj uticaj na domaćinstvo za celu godinu. Zato se domaćini nadaju da će im prvi gost biti neko dobar, zdrav i vedar.
- Ko je bio Sveti Luka? Prema predanju, bio je jedan od četrdesetorice Hristovih apostola, ali i lekar i ikonopisac. Smatra se piscem Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. Njegove mošti čuvane su u Carigradu, a deo njegovog stopala danas se nalazi u manastiru Kosijerevo u Petrovićima. U 4. veku se pročulo da njegove mošti imaju čudotvornu moć, posebno u isceljenju bolesti očiju, pa su vernici u velikom broju dolazili da traže pomoć i utehu.
Zanimljivo je da se kroz vekove javljala dilema među naučnicima i vernicima o tome da li je Luka zaista bio autor Jevanđelja koje nosi njegovo ime. Dok moderna biblijska tumačenja smatraju da je ono nastalo nekoliko decenija nakon Hristove smrti, vernici i dalje veruju da ga je napisao upravo Sveti Luka, oslanjajući se na svoju bliskost s apostolima i lična svedočanstva. Bez obzira na istorijske rasprave, za pravoslavne hrišćane Sveti Luka ostaje pisac reči koje su oblikovale veru i preneli je pokolenjima.
U narodu se Sveti Luka posebno poštuje kao zaštitnik zdravlja i iscelitelj. Postoji molitva posvećena njemu za koju se veruje da pomaže bolesnima i donosi utehu onima koji pate. U toj molitvi vernik se obraća svetitelju da svojim posredovanjem pred Bogom izmoli snagu, oproštaj i mir. Poseban naglasak stavlja se na molbu da se probudi strah Božiji, ali i ljubav koja greh odvaja od čoveka. Suze pokajanja i vera u Božju milost smatraju se pravim lekom duše i tela.
- Ono što je posebno u ovoj molitvi jeste njen ton poniznosti i iskrenosti. Vernici kroz nju priznaju svoju slabost i nesavršenost, ali istovremeno traže pomoć da razumeju Pismo i približe se Bogu. Sveti Luka, kao onaj koji je svojim perom ostavio trag u Novom zavetu, priziva se i kao učitelj razumevanja, da pomogne ljudima da shvate da je greh smrt, a Bog život.
Za mnoge verne porodice Lučindan je i krsna slava, pa se domaćinstva okupljaju oko slavskog kolača, sveće i žita. To je trenutak kada se kroz molitvu i zajedništvo proslavlja svetitelj, a dom ispunjava mirom i radošću. Ujedno, praznik nosi i pouku: da blagost, dobrota i praštanje treba da budu putokaz tokom cele godine.
Kada se sabere sve što narod priča i veruje o Svetom Luki, jedno je jasno – ovaj praznik nije samo datum u kalendaru, već dan koji podseća na veru, na vrednost dobrote i na važnost zdravlja. Zato se veruje da molitve upućene Svetom Luki posebno imaju snagu u ovom periodu, jer on kao lekar i apostol ostaje simbol utehe i pomoći za sve koji mu se obrate.
Na kraju, Lučindan nosi poruku koja prevazilazi narodne običaje: da su mir, zdravlje i ljubav najveće vrednosti koje čovek može da poželi. A oni koji praznik obeležavaju, nadaju se da će baš te vrednosti pratiti njih i njihove porodice tokom cele godine
