U današnjem članku vam pišemo na temu svetitelja Longina Sotnika, čoveka koji je bio prisutan pri raspeću Hristovom i čije se ime do danas čuva u predanju hrišćanske vere. Radi se o priči koja nosi snažnu poruku o veri, hrabrosti i odanosti, ali i o težini žrtve koju jedan čovek može poneti u ime istine.
Prema predanju, Longin Sotnik bio je rimski vojnik koji je stajao podno krsta dok je Isus stradao. Njegove reči „Ovo zaista beše Sin Božiji” ostale su zabeležene u Jevanđelju po Mateju i često se citiraju kao potvrda vere koja je nikla iz neposrednog svedočenja. Njegovo koplje, poznato kao „Longinovo koplje”, prekinulo je Hristove muke, a upravo taj trenutak promenio je njegov život zauvek.
Nakon događaja na Golgoti, Longin se zajedno sa nekim vojnicima odlučio da prihvati hrišćanstvo. Oni su prepoznali čuda koja su se odigrala i shvatili da ono što su videli prevazilazi ljudsku moć. Od tog trenutka započinje njegova putanja ispunjena iskušenjima, ali i neuništivom verom.
- Jevrejske vođe, želeći da zataškaju Vaskrsenje, širile su priče da se ono nikada nije dogodilo. Longin je, međutim, bio nepokolebljiv svedok. Zbog toga je postao meta progona i naređeno je njegovo ubistvo. On je tada napustio vojnu službu i povukao se u Jerusalim, nastavljajući da širi hrišćanstvo gde god bi se pojavio. Njegova posvećenost nije ostala nezapažena – mnogi su ga slušali i prihvatali veru koju je propovedao.
Na kraju, vratio se na svoje porodično imanje. Ali čak ni tamo nije pronašao mir. Jevrejski sveštenici, zajedno sa Pilatom, poslali su vojsku da ga pronađe. Kada su vojnici stigli, nisu ni znali da sede za stolom upravo sa čovekom po kojeg su poslati. Longin ih je dočekao kao pravi hrišćanin – gostoljubivo, pružajući im hranu i prenoćište. Tek kada im se otkrio, oni su shvatili pred kim se nalaze.
U znak zahvalnosti za njegovo dobročinstvo, nisu hteli da izvrše zadatak. No, Longin je bio svestan da bi ih odbijanje odvelo u strašnu kaznu. Zato je odlučio da se sam preda. Njegova smrt postala je svedočanstvo vere: glava mu je odnesena u Jerusalim kao dokaz, dok je njegovo telo, po sopstvenoj želji, sahranjeno u miru.
Sećanje na ovog mučenika ostalo je duboko urezano u crkvenom kalendaru. Dan njegovog praznika obeležen je crnim slovom, što znači da zauzima posebno mesto u pravoslavnom životu. Vernici se tada okupljaju u crkvama, pale sveće i mole se za zdravlje svih ljudi. Posebno se neguje običaj da se na povratku iz crkve pomogne prvoj osobi koju sretnete. Veruje se da će vam svetitelj, ako to učinite, uslišiti molitve i darovati zdravlje i blagostanje.
- Priča o Longinu nije samo deo hagiografije, već i snažna pouka o tome šta znači biti dosledan istini i veri. Njegovo ponašanje, čak i pred licem smrti, pokazuje da ljubav prema Bogu i bližnjem može biti jača od svakog straha. Njegova hrabrost i odlučnost i danas podsećaju vernike da je vera živa samo ako je prati delo, a ne samo reč.
U današnjem vremenu, kada se ljudi bore sa svakodnevnim izazovima, sećanje na Longina Sotnika nosi posebnu poruku. Ono nas podseća da čovek može ostati čvrst i onda kada ga okružuju laži i nepravde. Njegov život pokazuje da se verom i dobrotom može pobediti čak i smrtna presuda.
Zato ovaj praznik nije samo prilika da se vernici okupe u hramovima, već i da se prisete da svako od nas ima priliku da pomogne drugome, baš kao što je Longin pomagao i vojnicima koji su mu došli po glavu. U tim malim gestovima krije se ono najbitnije – ljubav koja ne traži ništa zauzvrat.
Na kraju, sećanje na mučenika Longina Sotnika ostaje kao večna inspiracija. Njegova priča ne prestaje da govori, jer je svaka generacija može prepoznati i doživeti na svoj način. Iako je živeo pre mnogo vekova, njegov primer ostaje svež i živ, kao svetionik vere, nade i istinske hrabrosti
