U današnjem članku vam pišemo o emotivnom trenutku koji je usledio nakon sahrane legendarnog pevača Halida Bešlića. Njegova poslednja adresa, groblje u Sarajevu, postalo je mesto gde su se tuga i saosećajnost isprepletale u moru venaca, cveća i dirljivih poruka koje su njegovi obožavaoci ostavljali kao znak poštovanja.
Bio je to prizor koji je jasno pokazao koliko je Halid ostavio neizbrisiv trag u srcima ljudi.Sahrana, održana 13. oktobra 2025. godine, bila je događaj koji je okupio desetine hiljada ljudi. Procene kažu da je između 50.000 i 100.000 ljudi došlo da se oprosti od ovog velikana narodne muzike. U tišini i dostojanstvu, Sarajevo je ispratilo jednog od svojih najvećih sinova, a među prisutnima su bili umetnici, političari i prijatelji koji su želeli da poslednji put iskažu poštovanje. Grad je pokazao da zna da čuva uspomenu na one koji su mu najviše dali.
Neposredno posle same sahrane, Halidov sin Dino posetio je grob svog oca. Dočekao ga je prizor koji nikoga ne bi ostavio ravnodušnim – grob prekriven vencima i porukama, među kojima se mogla osetiti toplina, zahvalnost i bol onih koji su došli da mu odaju počast. Za Dina, taj trenutak nije bio samo ličan oproštaj, već i suočavanje sa ogromnom ljubavlju naroda prema čoveku kojeg su svi smatrali delom svog života.
- Ubrzo nakon toga, na društvenim mrežama oglasio se i Halidov menadžer Nedim Srnja. Njegove reči bile su zahvalnica Sarajevu: “Sarajevo je odradilo svoje na dostojanstven i veličanstven način. Hvala mojoj Sarajevu, hvala ljudima koji su dali svoje resurse, ljudstvo i opremu, a ostali u senci.” Tom porukom izrazio je poštovanje prema svima koji su pomogli da ispraćaj bude onakav kakav priliči legendi – veličanstven i dostojan. Iza kulisa, mnogi su dali sebe, a njihova nesebičnost ostala je urezana u sećanju onih koji su bili deo tog dana.
Dani nakon sahrane doneli su novu sliku. Grob Halida Bešlića pretvorio se u mesto hodočašća – ne samo za obožavaoce, već i za njegove prijatelje i kolege. Jedan od prvih koji je došao bio je glumac Emir Hadžihafizbegović. Njegova poseta grobu nije bila samo gest prijateljstva, već i potvrda da Halidova veličina nije pripadala samo muzici, već i ljudima koje je voleo i koji su njega voleli. Emir je pokazao koliko duboka i iskrena može biti prijateljska veza, i koliko umetnici međusobno znaju da cene i poštuju jedni druge.
Prizor na groblju, sa mnoštvom venaca i cveća, nosio je snažnu poruku. Halid Bešlić nije bio samo pevač – on je bio simbol jednog vremena, jednog naroda i jedne emocije. Njegove pesme pratile su živote mnogih generacija, bile su uteha, radost i podsećanje na prošlost. Zbog toga nije iznenađenje što se upravo na njegovom grobu videla slika jedne kolektivne tuge, ali i ponosa što je pripadao svima.
- Grad Sarajevo, koji je organizovao veličanstven ispraćaj, pokazao je koliko poštuje svoje heroje. Halid nije bio samo muzičar, on je bio deo identiteta ovog grada i šireg regiona. Njegove pesme su pevali i oni koji su ga poznavali i oni koji ga nikada nisu sreli, a opet su ga osećali kao bliskog. Upravo ta povezanost objašnjava zašto je njegov oproštaj bio tako masovan i emotivan.
Na kraju, ono što ostaje iza Halida Bešlića nisu samo ploče, koncerti i nagrade. Ostaje sećanje na čoveka koji je umeo da dotakne srce običnog čoveka. Njegov grob postao je simbol ljubavi i zahvalnosti, mesto gde će generacije dolaziti da ostave cvet, zapale sveću ili se samo sete stihova koji su im obeležili život.
Halidov oproštaj bio je veličanstven, baš kao i njegova karijera. A prizori tuge i saosećajnosti na groblju ostaju trajno podsećanje na to da istinski umetnici nikada ne odlaze – oni žive kroz ljude koji ih pamte i kroz pesme koje nikada ne prestaju da se pevaju
