U današnjem članku vam pišemo na temu jednog od značajnih praznika u hrišćanskoj tradiciji Pokrova Presvete Bogorodice. To je dan koji se u pravoslavlju slavi sa velikim poštovanjem, jer se vjeruje da Bogorodica štiti i pokriva svoj narod, darujući im sigurnost, utehu i blagoslov.
U narodu je poznat i kao Pokrovice ili Ženski praznik, a vekovima nosi snažno duhovno i emotivno značenje.Prema hrišćanskom predanju, sve je počelo davne 911. godine u Carigradu, u vreme cara Lava Mudroga. U crkvi Bogorodice u Vlaherni održavalo se svenoćno bdenje. Među okupljenima su bili i sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći, prema predanju, dogodilo se čudesno ukazanje. Presveta Bogorodica pojavila se iznad naroda, sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odeždom pokriva i štiti sve prisutne. Bila je obučena u zlatokrasnu porfiru, obasjana nebeskim sjajem i okružena apostolima, mučenicima, devicama i svetiteljima.
- Sveti Andrej ukazao je svom učeniku na to viđenje, pitajući ga vidi li Caricu nebesku i njenu molitvu za ceo svet. Epifanije, obuzet strahopoštovanjem, odgovorio je da vidi i da ga ispunjava osećaj strahopoštovanja i divljenja. Ovaj događaj postao je temelj uvođenja praznika, koji podseća vernike na stalno pokroviteljstvo i zaštitu Bogorodice nad ljudskim rodom.
Tokom istorije, crkva je Presvetu Bogorodicu slavila kao zaštitnicu hrišćana, onu koja svojim molitvama umilostivljuje Boga i donosi pomoć u ratovima, nevoljama i mirnodopskim iskušenjima. Zbog toga Pokrov Presvete Bogorodice ima i snažan simbolički karakter – njen omofor postao je znak božanske brige i zaštite.
Ovaj praznik posebno se proslavlja u manastirima i crkvama. Manastir Pećka Patrijaršija slavi ga kao svoju slavu, dok se u manastiru Đunis vernici svake godine okupljaju na bdenju, podsećajući se i na ukazanje Bogorodice koje se tamo dogodilo početkom 20. veka. Taj kontinuitet proslavljanja govori o tome koliko je ovaj praznik duboko ukorenjen u duhovni život pravoslavnih vernika.
- Zanimljivo je da Pokrovice nisu samo crkveni, već i narodni praznik. Posebno je povezan sa ženama, majkama i porodiljama. Smatra se da Bogorodica toga dana posebno štiti žene, olakšava rađanje i pomaže onima koje se mole za potomstvo. Mnoge žene poste pred Pokrovice, kako bi se na sam praznik pričestile i tako primile blagoslov. One koje nemaju dece mole se Bogorodici da im podari dar majčinstva, dok se majke zahvaljuju na deci i traže zaštitu i zdravlje za njih.
Narodna verovanja govore da odežda Presvete Bogorodice simbolizuje zaštitu od bolesti, gladi i pomora. Zato se praznik vezuje za sigurnost doma i zdravlje porodice. U pojedinim krajevima postoji običaj da žene na ovaj dan ne rade teške fizičke poslove, jer se veruje da tako iskazuju poštovanje Bogorodici i primaju njen blagoslov. Poseban značaj imaju i molitve devojaka, koje se na Pokrovice obraćaju Presvetoj Bogorodici da im podari srećan brak i dar majčinstva.
Pokrovice su tako postale i simbol ženske snage i duhovnosti. U srpskoj tradiciji, ovo je dan kada žene posebno odmaraju, mole se i posvećuju porodici. Njihova povezanost sa Bogorodicom na ovaj dan izražava se kroz verovanje da će uz njenu zaštitu deca odrastati zdrava i sigurna.
Na emotivnom planu, Pokrov Presvete Bogorodice podseća vernike na toplinu i utehu koju osećaju kada se osećaju zaštićeno i voljeno. Ukazanje u Carigradu, kao i sva kasnija sećanja na pomoć Bogorodice, predstavljaju trajni znak nade i vere. Ljudi veruju da, kada se mole Presvetoj Bogorodici, njen nebeski pokrov uvek bdije nad njima.
Praznik Pokrova tako spaja istoriju, predanje i običaje, oblikujući bogat mozaik vere i kulture. On je podsetnik da duhovna zaštita i uteha mogu biti oslonac u svakodnevnim iskušenjima, a istovremeno je i dan koji daje posebnu snagu ženama.
Zato se ovaj praznik i dalje čuva s tolikom ljubavlju i poštovanjem. On nije samo deo kalendara Srpske pravoslavne crkve, već i deo života ljudi koji u njemu pronalaze nadu, blagoslov i zajedništvo. Pokrov Presvete Bogorodice ostaje simbol vere u zaštitu, utehu i snagu koja dolazi odozgo – snagu koja se u narodu prenosi s generacije na generaciju
