U današnjem članku vam pišemo o Zadušnicama, danu posvećenom upokojenima, koji se tradicionalno slavi u crkvi i na grobljima. Zadušnice nisu samo običaj, već dan kada izražavamo poštovanje prema onima koji su nas napustili, kada se setimo njihovih života i molimo za njihov mir i spasenje.
Tradicionalni običaji na Zadušnicama
Zadušnice se obeležavaju službom u crkvi, obično Liturgijom, na kojoj sveštenik preliva vino preko žita (koljiva), a potom se odlazi na groblja. Tamo se pale sveće, a sveštenici obilaze grobove, kadeći ih i moleći se za duše preminulih. Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblje, obavezni su da se pomole u najbližoj crkvi za svoje upokojene, čineći tako pomen i u znak poštovanja.
Milostinja kao deo obeležavanja Zadušnica
Jedan od važnih aspekata Zadušnica je i delenje milostinje. Na ovaj dan, obavezno se pomaže onima koji nemaju, deli se hrana i novac sa prosjacima, a svi koji idu na groblje trebaju poneti nešto hrane i podeliti je sa onima kojima je potrebna. Time ne samo da pomažemo onima u nevolji, već činimo i posthumnu dobrobit za duše naših preminulih, jer deljenje i milostinja predstavljaju čin ljubavi i solidarnosti.
Miholjske Zadušnice
Miholjske Zadušnice uvek padaju u subotu, a prema običajima, na ovaj dan nosimo dve stvari na groblje: kuvano žito i cveće. Žito je simbol života, a cveće simbolizuje prolaznost i sećanje. Kada je reč o cveću, postoji određena simbolika u tome šta nosimo za žene, a šta za muškarce. Na primer, za žene se najčešće uzima cveće u roze, crvenoj i beloj boji, dok za muške pokojnike nosimo crveno, belo, žuto, narandžasto, pa čak i plavo cveće.
Uobičajeni izbori za cveće su ljiljani, ruže, gerberi, margarite, hrizanteme, kala, irisi i orhideje. Hrizanteme su posebno cenjene jer cvetaju krajem jeseni i početkom zime, simbolizujući prolaznost i smrt. Kale i ljiljani, s druge strane, simbolizuju odlaske duša na drugi svet, dok mlade osobe obično dobijaju cveće koje simbolizuje nevinost.
Zašto cveće na grobljima?
Iako mnogi ljudi cveće na grobovima doživljavaju kao ukras, u tradiciji se ono smatra simbolom prolaznosti života. Cveće se s vremenom osuši i uvene, baš kao i ljudski život, a njegova smrt nas podseća na neizbežnost prolaznosti. Zadušnice su trenutak kada se sećamo naših preminulih, molimo se za njih, ali cveće na grobu takođe postavlja pitanje o vrednosti života i smrti.
Za mnoge, poseta grobu nije samo čin ukrašavanja. Za njih, to je prilika da se pomole za duše pokojnika, da se sećaju i iznova potvrde ljubav prema onima koji su otišli. Stavljanje cveća i paljenje sveća postaju unutrašnji čin ljubavi i zahvalnosti prema pokojnicima, a ujedno i simbol nade u spasenje njihovih duša.
Molitva za pokojne
U crkvi, nakon Liturgije i svešteničkog blagoslova, običaj je da se izgovori molitva za pokojne. Ova molitva zvuči ovako:
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvog veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.
Ova molitva nije samo molba za mir u dušama pokojnika, već i izraz vere i nade da će i naši životi biti osvećeni ljubavlju, verom i dobrim delima
