U današnjem članku pišem na temu bolesti jetre, njenog uticaja na zdravlje i važnosti da se ona otkrije na vreme. Jetra je jedan od najvažnijih organa u ljudskom telu, a njen zadatak je da stalno čisti krv od štetnih materija, reguliše varenje i skladišti energiju.
Kada se razboli, posledice mogu biti vrlo ozbiljne i neretko završavaju kobno. Najveći problem leži u tome što bolesti jetre često ne daju jasne simptome u početnim fazama, pa se mnogi pacijenti suočavaju s dijagnozom tek onda kada je bolest već uznapredovala.
Slučaj poznatog pevača Halida Bešlića, koji je preminuo u 71. godini nakon borbe s bolešću jetre, tužno nas podseća koliko su ove bolesti opasne i kako mogu prerasti u tragediju. Njegova smrt je šokirala javnost, ali i otvorila temu o tome da o jetri moramo govoriti mnogo češće, jer je to organ koji bez prestanka radi za naš organizam, a mi ga često uzimamo zdravo za gotovo.
- Bolesti jetre mogu nastati iz različitih razloga. Tu su virusi poput hepatitisa B i C, zatim prekomerno konzumiranje alkohola, unošenje otrovnih materija i lekova, ali i genetski poremećaji. Hepatitis, na primer, može izazvati zapaljenje jetre koje, ako pređe u hroničnu fazu, povećava rizik od razvoja ciroze i raka jetre. Masna bolest jetre danas postaje sve češća, posebno kod ljudi sa gojaznošću i dijabetesom, a neretko prolazi neprimećeno godinama. Rak jetre, naročito hepatocelularni karcinom, često ne pokazuje nikakve znake u ranim fazama, zbog čega je redovni ultrazvuk jedan od ključnih pregleda za rizične grupe.
Simptomi bolesti jetre mogu izgledati bezazleno, ali kada se pojave, ukazuju da problem već traje. To su žutilo kože i očiju, oticanje stomaka i nogu, promena boje urina i stolice, pojava modrica, mučnina, hroničan umor i zbunjenost. Ovi znakovi ne smeju da se ignorišu, jer mogu značiti da je jetra već ozbiljno oštećena. U tim trenucima, nekada je jedino rešenje transplantacija, posebno u slučajevima kada se radi o potpunom otkazivanju organa.
Postoje dve glavne forme otkazivanja jetre. Hronična se razvija sporo, godinama, i često je posledica dugotrajnog hepatitisa ili ciroze. Akutna, s druge strane, dolazi naglo, obično zbog trovanja ili predoziranja lekovima. Obe forme su opasne i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ono što razlikuje ishod jeste vreme – koliko brzo pacijent stigne do lekara i dobije adekvatnu terapiju.
Upravo zato su redovni pregledi jetre ključni. Ljudi koji imaju faktore rizika, poput hroničnog hepatitisa, dijabetesa, gojaznosti, prekomernog konzumiranja alkohola ili porodične istorije bolesti, trebalo bi da rade ultrazvuk i laboratorijske analize u redovnim intervalima. To može značiti razliku između života i smrti. Pravovremena dijagnoza može spasiti život, jer što se bolest pre otkrije, veće su šanse da se leči uspešno ili da se makar uspori njen tok.
- Pored medicinske nege, na zdravlje jetre u velikoj meri utiče i način života. Ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima, uz smanjenje unosa masne hrane i alkohola, može smanjiti rizik od oštećenja jetre. Fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje toksina, poput nekontrolisane upotrebe lekova ili hemikalija, dodatni su faktori koji čuvaju ovaj organ.
Bolest jetre nije samo zdravstveni problem pojedinca – ona duboko pogađa celu porodicu. Briga, strah i neizvesnost koje donosi ovakva dijagnoza menjaju živote svih ukućana. Primer Halida Bešlića mnoge je naveo da se zamisle, jer se pokazalo da čak i ljudi koji deluju snažno i zdravo mogu iznenada izgubiti bitku sa ovim tihim ubicom.
Zato je važno govoriti o prevenciji. Svi znamo za narodnu izreku „Bolje sprečiti nego lečiti“ – i ona se možda najviše odnosi upravo na jetru. Kada zakazuje, često je kasno. Kada radi u tišini, mi to i ne primećujemo, ali bez nje naš organizam ne bi mogao da funkcioniše.
Na kraju, poruka je jasna: jetra je naš tihi čuvar, i moramo je čuvati na isti način. Redovni pregledi, odgovoran odnos prema zdravlju i pravovremena reakcija na prve simptome najvažniji su koraci u borbi protiv bolesti jetre. Ako postoji nešto što može da spasi život, to je znanje i svest da reagujemo na vreme. Ne čekajte da simptomi postanu očigledni – jer tada može biti prekasno
