U današnjem članku vam pišemo na temu svetitelja koji je u hrišćanstvu posebno poštovan i voljen – Svetog Jovana Bogoslova. O njemu se vekovima prenose priče i verovanja, a njegova dela i život i danas inspirišu vernike širom sveta. Pisati o njemu znači dotaknuti se priče o veri, hrabrosti i ljubavi prema Hristu.
Sveti Jovan Bogoslov zauzima jedno od najposebnijih mesta u crkvenom kalendaru, a njegov praznik se obeležava crnim slovom. To znači da je veoma značajan, ali istovremeno i da je obeležen tihom, smirenom pobožnošću. Vernici veruju da će im ovaj svetac pomoći ako mu se obrate iskrenom molitvom, jer on, kako se kaže, nikoga ne ostavlja bez utehe. Njegov lik se u tradiciji često povezuje sa snagom molitve i čistotom srca, što mu daje posebnu ulogu među apostolima.
- Rođen kao sin ribara Zevedeja, Jovan je odrastao na Galilejskom jezeru, gde je pomagao ocu u poslu. Zajedno sa bratom Jakovom dobio je od Isusa nadimak „sin groma“, što svedoči o njihovoj snazi, odlučnosti i strastvenom karakteru. Kada je Hristos pozvao ovu braću da pođu za njim, oni su ostavili mreže i poslušali bez dvoumljenja, postavši njegovi učenici i apostoli.
Za Jovana Bogoslova se posebno ističe da je bio omiljeni Hristov učenik. On je jedini ostao sa Bogorodicom pod krstom u trenutku kada je Isus bio razapet, ne napustivši ga do samog kraja. Tada je Hristos njemu poverio svoju majku, a Jovan je obećao da će se o njoj starati do njenog uspenija. Ovaj čin odanosti i ljubavi zauvek ga je izdvojio među apostolima, jer je ostao uz Učitelja i kada su mnogi drugi posustali.
Tokom života Jovan je mnogo propatio. Bio je proganjan, mučen i ponižavan zbog svoje vere i posvećenosti Hristu. Ipak, to ga nije slomilo. U progonstvu na ostrvu Patmos napisao je Jevanđelje i čuvenu knjigu Otkrovenje, koja i danas ima snažan simbolički značaj u hrišćanstvu. Kada je car Nerva došao na presto, Jovan je oslobođen i vratio se u Efes, gde je nastavio da širi hrišćanstvo i preobraća neznabošce.
Pred kraj života, Jovan je imao više od sto godina. Sa sedmoricom svojih učenika otišao je iz Efesa i naredio im da mu iskopaju grob u obliku krsta. Tamo je legao i mirno se upokojio. Njegovi učenici su ga sahranili, ali se kasnije pokazalo da je njegov odlazak bio obavijen čudom. Naime, vernici su otvorili njegov grob i u njemu nisu našli telo. Umesto toga, svake godine 21. maja iz njegovog groba dizao se sitan, mirisan i lekovit prah. Narod ga je skupljao i koristio kao lek za mnoge bolesti, verujući u njegovu čudesnu moć. Ovaj prah postao je simbol isceljenja i božanske blagodati.
- Zbog svega toga, Crkva dva puta godišnje proslavlja Svetog Jovana Bogoslova – 9. oktobra, kada se seća njegovog upokojenja, i 21. maja, kada se spominje ovo čudo povezano sa njegovim grobom. Ta dva datuma postali su duboko utkani u narodno verovanje i običaje.
U vezi sa ovim danima postoje i posebni običaji. Veruje se da ljudi na selu tada treba da odmaraju svoju stoku, dok žene ne bi trebalo da koriste pletivo, makaze ili igle, jer se smatralo da bi u suprotnom miševi grizli rublje. U pojedinim mestima ljudi su udarali u ambare kako bi rasterali miševe, a ovaj čin imao je i simbolički karakter – kao znak da se kuća čisti od svega što je nepoželjno. U mnogim krajevima, na ove dane počinjale su i svadbe koje su trajale po tri dana, što pokazuje koliko je praznik bio važan za zajednicu.
Ono što posebno obeležava priču o Svetom Jovanu jeste spoj njegove lične sudbine i verovanja naroda. Njegov život govori o istrajnosti, o ljubavi prema Hristu i bližnjima, ali i o tome kako vera može izdržati i najteža iskušenja. Sa druge strane, narodni običaji i priče o lekovitom prahu pokazuju koliko je on duboko prisutan u svakodnevnom životu vernika, ne samo kao istorijska ličnost, već kao živi simbol pomoći i utehe.
I danas, kada se govori o Svetom Jovanu Bogoslovu, naglašava se njegova posebna bliskost sa Isusom i njegova uloga u pisanju Jevanđelja koje prenosi poruku ljubavi i večnog života. Njegov primer ostaje podsećanje da istinska vera ne traži bogatstvo, moć ili ugled, već srce spremno na odanost i služenje. On ostaje apostol koji je pokazao da ljubav prema Bogu i bližnjemu prevazilazi strah, progon i smrt.
Na kraju, priča o Svetom Jovanu Bogoslovu nije samo crkveno predanje, već i živa poruka o nadi, istrajnosti i snazi molitve. Njegov život i čudesa koja se vezuju za njega i danas podsećaju vernike da u trenucima patnje i sumnje mogu pronaći utehu u molitvi i veri. Upravo u tome leži razlog zbog kog se ovaj praznik obeležava s poštovanjem i radošću, jer podseća da svetost nije daleko od čoveka, već da se nalazi u ljubavi, požrtvovanju i veri koja ne posustaje
