U današnjem članku pisat ćemo o tome kako da prepoznate manipulatora.Naime mnogo ljudi se pita dali postoji način kako prepoznati takve ljude i njiove namjere.Kako nam prenosi Biljana odgovor je potvrdan ,naravno da možemo prepoznati takve osobe.
Biljana Oljača, autorka knjige „Narcisi i manipulatori“, već više od deset godina posvećeno proučava narcisoidno-manipulativni poremećaj ličnosti. Njena znatiželja i istrajnost proizašle su iz dugogodišnjeg rada u oblasti odnosa s javnošću, gde je kroz karijeru imala prilike da upozna najrazličitije tipove ljudi. Uočila je da postoje oni koji imaju snažnu potrebu da druge omalovažavaju, ponižavaju i nipodaštavaju, i to bez stvarnog razloga. Upravo ta spoznaja postala je okidač da dublje istraži pozadinu takvog ponašanja i pokuša da pronikne u koren problema.
- Ona naglašava da se mnogi pitaju da li je moguće prepoznati narcise i manipulatore odmah pri upoznavanju ili tek kasnije, kroz duže odnose. Njeno iskustvo kaže da je ključ u edukaciji. Kada čovek nauči kako takve osobe razmišljaju i funkcionišu, pred njim se razmakne svojevrsna zavesa i sve postaje jasnije. Ako se nepoštovanje pojavi jednom, to može biti slučajnost. Međutim, ako se ono stalno ponavlja, reč je o čistoj manipulaciji. Najvažnija „crvena zastavica“ je sopstveni osećaj – ukoliko u društvu s nekim konstantno osećate napetost, nervozu ili nelagodu, to je ozbiljno upozorenje. Dodatni znaci su želja za kontrolom, odbijanje lične odgovornosti, učestale laži i neprestano hvalisanje.
Što se tiče narcisa, oni su ljudi koji imaju nerealno visoko mišljenje o sebi. Duboko veruju da su posebni, vredniji od drugih i da im pripadaju prava koja ostali nemaju. Iz tog uverenja proizlazi njihovo bahato i nipodaštavajuće ponašanje. Kod njih nedostaje empatija, jer su emocionalno „oštećeni“. Dominantne emocije su im zavist, ljutnja i bes. Prepoznatljivi su po neprestanom hvalisanju, sklonosti ka lažima i veštom manipulisanju. Postoje otvoreni ili grandiozni narcisi, koje je lako prepoznati, ali i skriveni narcisi, koji su mnogo opasniji. Oni se često predstavljaju kao tihi, povučeni, pa čak i neugledni, ali sve vreme glume žrtvu. U tim ulogama kukaju i predstavljaju se nemoćnima, a zapravo su najčešće ozbiljni emotivni i psihički zlostavljači.
Oljača detaljno opisuje načine na koje manipulatori deluju u porodičnim, poslovnim i ljubavnim odnosima. Manipulisanje osećajem krivice jedno je od najčešćih sredstava – manipulator prebacuje krivicu žrtvi čak i za ono za šta uopšte nije odgovorna. Tako se sistematski slabi njen duh. Tu je i projekcija, kada manipulator svoje loše osobine i postupke pripisuje drugome, dok sam sebe doživljava kao „čistog“. Česta je i taktika „toplo-hladno“, kada manipulator smenjuje periode grubosti i zlostavljanja s kratkim trenucima pažnje i ljubaznosti, kako bi žrtvu zbunio i vezao za sebe.
- Jedna od najopasnijih tehnika jeste gaslajting. To je situacija u kojoj žrtva svojim očima vidi i svojim ušima čuje da se nešto dogodilo, a manipulator je ubeđuje da se ništa od toga nije desilo. Vremenom žrtva počinje da preispituje sopstvenu percepciju stvarnosti, gubi samopouzdanje i samopoštovanje. Cilj manipulatora je upravo to – da dokaže sebi da njegova moć ima efekta.
Posledice života sa narcisima i manipulatorima su ozbiljne. U početku se javljaju stres, napetost, preispitivanje sopstvenih postupaka i konstantan strah od nove svađe. Ljudi opisuju to iskustvo kao „hodanje po jajima“, jer vode računa o svakoj reči i gestu. S vremenom, takva atmosfera dovodi do anksioznosti, depresije i raznih strahova, a dugotrajno i do fizičkih oboljenja.
Oljača posebno upozorava na to kakve posledice ostavlja odrastanje uz narcisoidnog roditelja. Ako je majka narcis, situacija je posebno teška, jer dete posmatra kao sopstveni produžetak, a ne kao samostalnu ličnost. Takvi roditelji rađaju decu iz koristi, kako bi i sami ispunili društvena očekivanja, dok ih istovremeno koriste kao sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva. Dete u takvom okruženju biva ućutkivano, zanemareno i nikada ne doživljava empatiju. Posledice su trajne – ta deca odrastaju nesigurna, povučena, bez poverenja u druge, nesklona da traže pomoć jer su naučila da je neće dobiti.
Slično je i u brakovima sa manipulatorima. U njima ima svega osim ljubavi, poštovanja i uvažavanja. Iako manipulatori često deluju inteligentno, emocionalno su nezreli. Sa njima nikada nema mira – ako ne postoji realan povod za dramu, oni će ga izmisliti. Uveravaće partnera da je kriv, nedovoljan i loš, ponavljajući mu da bi bez njih bio niko i ništa. Ako žrtva nema snažnu mentalnu stabilnost, s vremenom počinje i sama da veruje u te reči.
Na pitanje da li postoji lek za narcise i manipulatore, Oljača daje jasan odgovor: trajno izlečenje ne postoji. Manipulativni obrasci stvaraju se još u ranom detinjstvu i gotovo je nemoguće iskoreniti ih. Povrh toga, takve osobe nemaju želju da se menjaju, jer im njihov način života odgovara. Što se tiče narcisa, iako postoje retki slučajevi u kojima bi uz višegodišnji rad sa stručnjacima moglo da dođe do minimalnog pomaka, šansa da se njihov način razmišljanja i funkcionisanja promeni iznosi tek oko 10 posto. Zbog toga je svaka nada da će se narcisi i manipulatori promeniti uz ljubav i pažnju samo iluzija.
Glavni savet stručnjaka, zaključuje Oljača, jeste da žrtve, kada jednom postanu svesne s kim imaju posla, treba da naprave mudar plan i zauvek se sklone. To je jedini način da spasu sopstveno dostojanstvo, zdravlje i životnu ravnotežu
