Ovaj praznik podseća vernike na trenutak kada se Božijom voljom začeo onaj koji je imao da postane prorok i Preteča Hristov, a kasnije i krstitelj Spasitelja sveta na reci Jordan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju veliki praznik Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, dan koji se u narodnom i duhovnom predanju vezuje za radost, nadu i milost Božiju.
Prema hrišćanskom predanju, roditelji Svetog Jovana Krstitelja bili su pravedni sveštenik Zaharija i njegova supruga Jelisaveta. Čitav svoj život provodili su u molitvi i ispunjavanju Božijih zapovesti, ali im je najveća želja, da dobiju potomstvo, dugo bila uskraćena. Godinama nisu imali dece, sve do trenutka kada se u dubokoj starosti Jelisaveti javio anđeo sa radosnom i ujedno čudesnom vešću – da će postati majka sina. Ime koje su morali da mu daju bilo je unapred određeno – Jovan. Samo to ime imalo je simbolično značenje jer je dolazilo iz Božijeg promisla i nagoveštavalo posebnu misiju koju će ovaj čovek ispuniti.
- Začeće Jovana Krstitelja, baš kao i mnoga druga čuda opisana u Starom i Novom zavetu, pokazuje Božiju moć nad prirodom i zakonima života. U predanju se često podseća da je Bog preko svojih anđela objavio rođenje Isaka od bezdetne Sare, zatim rođenje Samsona od Manoja i njegove žene, a isto tako i rođenje Jovana Preteče od Zaharije i Jelisavete. U svim tim slučajevima naglašava se da ljudska ograničenja nisu prepreka Božijoj volji i da On može darovati život onima koji ga iskreno iščekuju i veruju.
Jedna od upečatljivih priča vezanih za ovaj događaj jeste i trenutak kada je sveštenik Zaharija posumnjao u reči anđela. U trenutku kada mu je javljeno da će postati otac, iako je bio star i nemoćan, Zaharija nije mogao da poveruje. Zbog te sumnje, prema predanju, ostao je nem do samog rođenja sina. Tek kada je dete došlo na svet i kada su ga pitali koje ime želi da mu da, Zaharija je na pločici ispisao ime Jovan. U tom trenutku, njegov govor mu je bio vraćen, a on sam je shvatio veličinu Božijeg plana i čuda koje mu je darovano.
U tekstovima i poukama Srpske pravoslavne crkve naglašava se da se taj događaj ne može razumeti kroz ljudsku logiku i prirodne zakone. On se, kako se ističe, može sagledati samo kroz veru u Svemogućeg Boga, koji je stvorio svet iz ničega i koji je prvog čoveka, Adama, stvorio bez roditelja. Time se ukazuje da je Božija sila iznad svega što ljudi mogu pojmiti, a upravo to je smisao praznika koji vernici danas slave.
Ovaj praznik nije samo sećanje na jedno čudo iz davnih vremena, već i podsticaj ljudima da u svom životu zadrže nadu i veru u ono što deluje nemoguće. Vernici veruju da je na današnji dan naročito dobro krstiti dete, jer se veruje da će mu to doneti blagoslov i zdravlje. Takođe, običaj nalaže da se vernici mole za zdravlje svoje dece, ali i za potomstvo, posebno oni koji još nemaju dece, a žele da ih dobiju. Molitva upućena na ovaj praznik smatra se snažnom i ispunjenom Božijom milošću.
Dan je, prema predanju, najbolje provesti u miru, radosti i ljubavi sa porodicom. Vernici nastoje da izbegnu sukobe, svađe i nervozu, jer se veruje da je blagostanje doma na današnji dan posebno važno. Ljubav prema bližnjima i zajedništvo sa porodicom smatraju se najlepšim načinom obeležavanja ovog praznika.
- Posebna vrednost ovog dana ogleda se i u tome što on simbolizuje početak misije Jovana Krstitelja, čoveka koji je svojim životom svedočio veru i koji je svojim propovedima pripremao narod za dolazak Hrista. Njegovo začeće, samim tim, nije bilo obično, već znak Božijeg plana spasenja čovečanstva.
Vernici danas, sećajući se ovog čudesnog događaja, jačaju svoju veru i pronalaze utehu u poruci da nikada nije kasno za ispunjenje Božije volje. Kao što su Zaharija i Jelisaveta, iako u poznim godinama, dočekali radost roditeljstva, tako se i svakom verniku poručuje da nada ne sme nikada da umre. Molitva, strpljenje i vera otvaraju vrata čudima koja prevazilaze ljudski razum.
Tako ovaj praznik ostaje jedan od onih koji podsećaju na Božiju ljubav i milost, na snagu molitve i na to da se ništa u životu ne događa bez višeg smisla. On uči da vera prevazilazi zakone prirode, da nada nikada ne nestaje i da ljubav prema Bogu i bližnjem donosi mir duši i radost u porodici
