Sveti sveštenomučenik Avtonom jedan je od važnih svetitelja u istoriji pravoslavne crkve, a danas, vernici širom sveta slave njegov spomen.
Avtonom je bio hrabar propovednik hrišćanske vere u vreme kada je Rimsko carstvo, pod vlašću cara Dioklecijana, krenulo u veliki progon hrišćana. Njegov život je ispunjen velikim trudom i odricanjima u službi Boga, a njegovo mučeništvo ostalo je zabeleženo u crkvenim spisima kao svetli primer vere i odanosti Hristu.
U vreme Dioklecijanovih progona hrišćana, Sveti Avtonom je bio jedan od onih koji su smogli hrabrosti da šire veru i podučavaju ljude o Hristu. Njegovo delo započelo je u Italiji, ali ubrzo, zbog opasnosti koje su pretili hrišćanima, Avtonom je bio prisiljen da beži. On je otišao u Vitiniju Azijsku, u regiju koja je tada bila pod rimskom vlašću. Tu je nastavio svoju misiju, ne plašeći se progona, i počeo da propoveda i širi hrišćansku veru.
- Prema predanju, Avtonom je u Vitiniji sagradio crkvu posvećenu Svetom Arhangelu Mihailu, koja je postala središte njegovih aktivnosti. Iako je hrišćanstvo bilo u velikom progonu, Avtonom nije odustao od svoje misije. Umesto toga, on je svojim radom privukao mnoge ljude koji su prepoznali istinu u njegovim rečima. Verujući u ljubav Hristovu, Avtonom je hrabro nastavio svoj rad u propovedanju vere, čak i kada su mu pretili progoni.
Iako je postigao uspehe u širenju hrišćanske vere, Avtonom nije bio bez neprijatelja. Grupa neznabožaca koja je bila protiv hrišćanstva uskoro je saznala za njegovu misiju, a njihov gnev se okrenuo prema njemu. Prema izvorima, Avtonom je saznao da se u okolini nalazi naselje pod imenom Limna, gde su živeli isključivo neznabošci. Osećajući potrebu da ih uputi na pravi put, Avtonom je otišao u Limnu. U ovom mestu je propovedao o ljubavi prema Hristu i istini hrišćanske vere, i ubrzo mnogi su prihvatili hrišćanstvo zahvaljujući njegovim učenjima.
Međutim, ova hrabrost nije prošla bez žrtava. Neznabošci nisu bili spremni da prihvate veru, a njihov gnev kulminirao je u krvavom događaju. Grupa neznabožaca napala je crkvu Svetog Arhangela Mihaila, gde je Avtonom služio svetu liturgiju. Tokom obreda, svetitelj je ubijen zajedno sa svim vernicima koji su se u tom trenutku zatekli u crkvi. Smrt Svetog Avtonoma bila je tragičan kraj njegovog zemaljskog života, ali ne i kraj njegovog uticaja.
Nakon njegove smrti, za vreme cara Konstantina Velikog, na njegovom grobu podignut je hram, a tradicija je počela da raste. Dve stotine godina nakon njegovog stradanja, dogodilo se čudo koje je dodatno učvrstilo njegovu svetost. Prema legendi, Sveti Avtonom ukazao se u snu jednom vojniku i rekao mu da iskopaju njegove mošti. Vođen ovim svetim naređenjem, vojnik je otišao na grob Svetog Avtonoma i iskopao mošti, koje su bile netaknute. Ove mošti su ubrzo postale izvor mnogih čuda i isceljenja, jer su mnogi bolesni ljudi, dodirnuvši njegove mošti, ozdravili.
- Zbog tih čuda, mošti Svetog Avtonoma postale su svetinja i prvorazredni izvor verovanja. Danas, i dalje se čuva tradicija molitve Svetom Avtonomu, koji je postao simbol duhovnog zdravlja i napretka. U mnogim crkvama i domovima, vernici se mole Svetom sveštenomučeniku Avtonomu, verujući da njegova molitva može doneti zdravlje i blagostanje. Molitva koju izgovaraju vernici je sledeća:
“Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Avtonome: Moli Hrista Boga da spase duše naše.”
Sveti Avtonom ostao je upamćen ne samo po svom mučeništvu, već i po svojoj hrabrosti, upornosti i posvećenosti širenju vere. Njegovo delo nije samo bogatilo hrišćansku tradiciju, već je podstaklo mnoge ljude da i sami postanu svesni dubokog značaja hrišćanske vere. Kroz vekove je njegov kult rastao, a dan njegovog spomena nastavlja da bude prilika za verovanje i sećanje na sve ono što je ovaj veliki svetitelj učinio za hrišćansku zajednicu.
