U današnjem članku ćemo vam otkriti kako su naši preci privlačili prosperitet u svoje domove.Naši preci su verovali da odnos prema novcu ima direktan uticaj na finansijsko stanje domaćinstva, pa su razvili brojne običaje i rituale koji su im, kako su verovali, pomagali u privlačenju bogatstva.
Novčanik je, prema tim verovanjima, bio mnogo više od praktičnog mesta za novac; on je bio pravi simbol sreće i prosperiteta. Zbog toga je u njemu uvek morao da bude makar jedan novčić, bez obzira na stanje na računu. Smatralo se da novac “volim” da dolazi u kuću kada novčanik nije prazan, pa je čak i sitni novac postao simboličan talisman koji je podsticao dolazak još više novca.
- Prva zarađena novčanica ili ona koju je poklonio dobar čovek čuvala se u novčaniku sa posebnim poštovanjem. Takav novac imao je duboku simboliku, kao talisman koji donosi osećaj sigurnosti i zaštite. Zbog toga je postao tradicija da se novčanik koji se poklanja, uvek puni barem sitnim novcem, kako bi donio sreću i blagostanje onome ko ga prima. Neki su, kako bi očuvali tu energiju, u skrivenim pregradama novčanika čuvali najsitnije apoene, verujući da ta navika doprinosi boljim finansijama.
Još jedan zanimljiv običaj bio je da novčanik bude crvene boje, jer je crvena, prema verovanjima, simbolizovala uspeh, napredak i bogatstvo. Ovaj detalj nije bio samo pitanje estetske preferencije, već duboko ukorenjeno verovanje u energetsku snagu boje.
Kada i kako rukovati novcem – mnogi su verovali da je vreme kada se traži povišica ili obavljaju finansijski pregovori veoma važno. Iako savremena istraživanja kažu da je četvrtak najbolji dan za razgovor sa šefom, naši stari su smatrali da je sreda pre podne idealno vreme za takve razgovore, jer su tada ljudi opušteniji i skloniji da donesu pozitivne odluke. Takođe, verovalo se da su večernje transakcije loše i da mogu voditi u finansijsku propast. Utorkom, pak, nikako nije bilo dobro pozajmljivati novac, hleb ili so, jer bi to značilo da će finansijska sigurnost napustiti dom.
- Kada plata stigne, verovalo se da mora da ostane u kući barem jednu noć pre nego što se počne trošiti. Ovaj običaj je simbolizovao poštovanje prema novcu i verovanje da novac treba da bude “poštovan” i da donese sreću ako se sa njim postupa sa pažnjom.
Navike koje privlače novac bile su deo svakodnevnog života. Na primer, mrvice sa stola nikada nisu smeli da se sakupljaju golim rukama, jer se verovalo da novac ne voli takve postupke. Takođe, zviždanje u kući smatrano je lošim znakom, jer je smatrano da tako izbacujete sreću iz doma. Domaćice su pažljivo krpile i najmanju rupicu na džepovima, verujući da kroz oštećenu odeću novac „curi“. Isto tako, dugmad na kaputima i košuljama morala su biti uvek na svom mestu, jer su se verovanja vezivala za svaku sitnicu koja je mogla da ugrozi prosperitet domaćinstva. Nakon što bi domaćica počistila kuću, metla je uvek morala da se ostavi sa drškom okrenutom nadole, kako bi energija blagostanja ostala u domu.
Jedan od važnih običaja odnosio se na novac koji je “otet” ili pronađen. Takav novac bio je smatran nesrećnim i verovalo se da donosi lošu sreću. Takav novac nije se čuvao u novčaniku, već se brzo trošio ili darivao siromašnima. Takođe, novčanice koje su bile oštećene, ili kovanice koje su bile zarđale, smatrane su nesrećnim i nisu se držale u novčaniku.
- Sa druge strane, krupne novčanice, posebno ona najveća, bile su cenjene kao talismani. Verovalo se da čuvanje takvih novčanica tokom godine može doneti obilje i finansijsku stabilnost. Te novčanice su se čuvale u kući tokom cele godine kako bi upile energiju doma i postale kanal za dolazak finansijske sigurnosti.
Ovi običaji, iako danas možda zvuče kao prošlost, i dalje čuvaju u sebi značajnu poruku: odnos prema novcu, kako ga čuvamo, trošimo i poštujemo, može imati dubok uticaj na našu finansijsku situaciju. Tajna blagostanja nije samo u broju nula na računu, već i u poštovanju i pravilnom rukovanju novcem
